…U ponedeljak  6. januara, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Badnji dan. U hramovima i domovima pale se badnjaci i služe povečerja uoči Božića – Hristovog rođenja!

  Ovo je vest! Ako o ovom danu i Božiću treba posebno podsećati ljude. Uostalom, odmah posle novogodišnjih praznika, u gradu se, kao I uvek osetila uobičajena atmosfera.

          Danas, nedelja, 5. januar, dok je najpre padala neka "mešavina" snega i kiše, a zatim i slab sneg, krenuo sam u Tija Baru. Bio sam siguran da ću se sresti sa tim ljudima koji u ovom danu vide život na poseban način, raduju se dolasku praznika, koji slavi rodjenje Hristovo, nadajući se, po ko zna koji put, da će i Nova godina i Božić ostvariti dugo sanjane snove.

  Bila je juče subota i domaćice su već pokupovale sve potrepštine za  Badnji dan i Božić. Pijaca , juče,skoro  nikada punija. A kako je danas? Vidim da naših komšija i danas ima.

     Vraćao sam se Kejom.  Bilo je sve hladnije. Imao sam utisak da nisam "ogrejao" dušu. U očima tih ljudi kod Guševice nisam video onaj nekadašnji sjaj! Šta li se to promenilo, ili, možda je samo danas tako? Sutra je Badnji dan, dolazi Božić, krenula je Nova godina, hajde da verujem da će se ipak nešto promeniti u dušama tog "običnog" sveta koji stalno nešto čeka.

     Gore na brdima podno Stare planine oblaci se "sručili" skoro do prvih kuća.

 Na Planinarskom domu, reče mi Nikola, hladnije nego juče. Nema jučerašnjeg sunca.

   Na kolovozu prema Planinarskom domu i dalje prema Gornjem Visoku ima snega. Kamion sa raonikom je prolazio. Dobro je, ali je nevolja u tome što je sneg koji je "odbačen" sa strane zatvorio parkinge i pristupne puteve.

   Da vam skrenem pažnju, pogledajte, ovo je 2.395 post, objava, kako hoćete, od Božića 2019. do danas. Koliko smo duše, radoznalosti, novinarskog umeća i pripadnosti gradu i svima vama "razlili" u sve to. Trebalo je rada, ali i ljubavi!

   Budimo zajedno i dalje!

   Verujte nam makar toliko, koliko mi pripadamo vama! Biće lepo za sve nas!