Tanja Pavićević juče zvala da odemo zajedno do Mande. Pre odlaska za Beograd želela je da ga upozna, pokloni mu knjigu i razgovara sa njim.

-        Svaka reč njegova biće mi neophodna u životu, rekla mi je!

Pritisli me poslovi, intervju sa Bojanom, montaža, tekstovi. Nisam mogao.  Negde oko 12h pozvao sam Mandu. Tanja je sa majkom bila tamo. Neizbežni Aca ribar, kako ga Manda zove.

 Svi smo bili oduševljeni.

   Tokom popodneva, u njenom stilu, ćuti, ćuti i odjednom pesma.  Tako je bilo i tada !

    Predložio sam da mi, iz Beograda, sinoć pošalje svoje utiske o ovom predivnom letu. Mnogo se toga lepog dogodilo u njenom životu.

    Jutros je stiglo, iz duše, kako obično kaže.

  Evo je , Tanja, naše devojče Piroćanče!

 .........................................................................................................

 ...Kako neobično leto. Vraćam se u Beograd, sad već konačno, jer sam ovog leta bila stalno tamo-amo. Sin mi kreće u prvi razred. Ponosna čekam početak škole kao i svaki roditelj. Ali večeras dozvoljavam sebi da malo zavirim u prošlost i svoja sećanja. 

  Neobičan, zanimljiv, produktivan, emotivnan, pomalo iscrpljujući odmor, ali duša puna. Knjiga gotova, izašla iz štampe. Jun, lipe sećanje na kej gde sam odrasla i pesma " Na pirotskom keju".

   Ubrzo i muzika. Šlag na tortu snimljena dva spota. Promocija knjige u pirotskom muzeju i premijerno pušteni spotovi.

Gosti Milinko Ivanović Crni - kompozitor i pevači Irena i Kile. Posle gostovanja na više televizija... I poslednji susret kao jagodica na šlagu, susret sa vrhunskim pevačem i ljubiteljem rodnog grada Pirota, najboljim prijateljem iskrenog dugogodišnjeg prijatelja moje porodice Tomislavom Manićem- Mandom.

   Opušten, umirujući i iskren razgovor otvorio je dušu, dotakao srce. Sećanja moje majke i njega uvek idu ka jednoj osobi : Jovan Jovanovic Kivica, dragi čika Jovica. Nijedan rodjendan moga brata i mene nije prošao bez njegove harmonike.

    Polazak u školu, male, velike mature, svaki važan datum dočekan je uz veselo društvo za dugačkim punim stolom... i muzikom.

   Moji pismeni zadaci iz matematike, prijemni ispit, ispit na fakultetu, sve je on ispratio i pogurao. Druzenja u Slavinji, velemajstor kao stolar, električar, moler...Ljubitelj stihova . I tvorac stihova.

   Kompozitor. 

Veliki su to ljudi. Ostavili dubok trag u meni. I Pirotu.  Nosim uspomenu u veliki grad u kome živim, i želim da me ova sećanja nose kroz život. I uče kako da vaspitavam prvače koje je evo upravo zaspalo uz mene.

   Neverovatno je iskustvo kad sretnete nekoga ko ima tako bogat život, veliko iskustvo,ko je stvarao i radio iz duše, iz ljubavi prema okruženju a naročito prema rodnom kraju. 

Bogatstvo je na ovoj polici neprocenjivo! 

Bože daj da kad sumiram svoj život, pored svog deteta kao bogatstvo imam makar delić ovakve police.

............................................................................

Inače,  policu, već ostarelu radio je čika Jovica.

Za kraj, ponosna sam što ovaj izuzetni Čovek podržava moj rad!

Tanja Pavičević, Piroćanka zauvek!

 Beograd