Zvezdin karavan bio je juče u Pirotu i otišao. Najpre Beograd, kratak odmor, a potom se put nastavlja. Bjeljina, Brčko…

Zvezdin karavan je otišao, ostao je snažan utisak. Osećanja su bila pomešana. Deca pre svega, radovala su se peharima, prilici da se slikaju, a potom su s mnogo poštovanja dolazila da zagrle Mihajla, da se slikaju s njim i tako pruže podršku.

Dolasku Mihajla prethodio je moj razgovor sa njim. Video sam osmeh kada je rekao da navija za Zvezdu.

Još u povratku, parkirao sam "žućka" poslao poruku Zvezdanu Terziću. Nije u zemlji! Uputio me na cenjenog presednika Svetozara Mijailovića, poslao mi njegov broj telefona i sve smo dogovorili.

Vredna, nemirnog duha, uvek vedra, pravi vođa karavama, Jelena je program prilagodila tako da smo u 18,30h, kada je Mihajlo došao, sve prilagodili njegovom prisustvu.

Bilo je dirljivo.

Dobio je Zvezdine poklone, punu kesu slatkiša od Andrije, Nece, Bakija i Filipa koji organizuju nedeljni humanitarni događaj.

Posle jučerašnjeg telefonskog razgovora sa Svetozarom Mihajlovićem, bio sam siguran da će Zvezda nastaviti da bude uz svog malog deliju Mihajla Stamenkova

 Današnju  objavu s Portala poslao sam, uz zahvalnost predsedniku Mijailoviću i direktoru Zvezdanu Terziću

Oko 12 časova, iznenadio me poziv.

Svetozar Mijailović.

 Dogvorili smo razgovor za nekoliko minuta.

 Prihvatio je!

……………………………………………………………………………………

Bio sam ponosan. Na izuzetnu korektnost i razumevanje prvog čoveka svetskog šampiona, na osećaj pripadnosti i humanosti.  Bio sam  ispunjen nadom da će Mihajlo jednog dana, makar istrčati na Zvezdinu Marakanu, i sa zastavom u rukama otrčati na sever da bodri svoju Zvezdu.

 Neka da Bog.

Za Mihajla i sve nas, utakmica života se nastavlja.

Uz Zvezdu, naravno!