Pirot je u suzama, ljudi su utučeni, bolna istina o tragediji izgovarana je uz drhtaje, suze, nevericu. Svako od nas nije želeo da veruje da su to naši dobri ljudi, naša Ceca, tihi, predobri čovek Maki, nedužni, bezbrižni osmeh devojčurka, gimnazijalke Andjele, cvetić iz detinje mašte, čeljade koje je nehajno zakoračilo u život.

Uz bolne uzdahe, ta kobna vest uznemirava nas svakog trena. Suze ne sakrivamo! Pred našim očima i dalje vijuga i potresa nas ta tragedija skromne porodice koja je samo želela da Andjeli podari dane radosti, da korak u treći Gimnazije bude još uspešniji, da njenoj mladosti utka nova svitanja, smiraj dana i osmeh uz zalazak sunca.

Danas je trebalo da zovemo Cecu, dogovor o projektima. Uputio nas pre neki dan njen direktor. Uvek je bilo - "zovite Cecu"! Svaki razgovor sa njom bio je primeren, imala je odgovor, bila je uvek izuzetno ljubazna! Ceca je Pi kanalu bila sve! U svakoj znatiželji, Ceca je znala put do rešenja!

Cecu danas nismo čuli. Andjela se neće vratiti svom momčiću koga voli, neće tražiti knjige za treći razred. Andjelini vršnjaci tuguju. Čekali su je s mora da zajedno nastave tamo gde su stali pre neki dan! Gimnazija je obavijena tugom. Ulica u kojoj je raslo dete, odzvanja tišinom.

Maki, skroman, vredan čovek, koga smo stalno vidjali s nekim paprima kako žuri ka banci, Pošti, uvek miran, kao i Ceca značio je mnogo Jupiteru, Omladinskoj zadruzi, čovek od poverenja, uvek jasan i pošten u svojim nastojanjima da čuva svoju ličnost.

Marjan, nežan otac i suprug, uputio se da najdražima pokloni desetak dana na moru, da i na takav način miluje tu porodičnu ljubav. Svitanje te bolne subote, daleko od njihovog doma, bilo je kobno. Makijeva borba za život traje. Neka da Bog da izdrži njegovo povredjeno telo... Maki je u veštačkoj komi, operacije su u toku.

Tuguje familija porodice Rančić, tuguju prijatelji, Pirot odavno nije tako plakao, čuje se samo šapat i bol koja razara.

Telefon u Redakciji, na Cecinom stolu i dalje će zvoniti! Onaj njen krakateristični glas je utihnuo, neće se čuti!

Andjela će ostati svima u srcu! Časovi u njenom odeljenju, u njenoj Gimnaziji biće trenuci tuge! Generacija 2002. neutešno je zastala...

Počivajte u miru nedužna bića!

Kad uhvati sumrak nad vašim domom i Pirot utone u mrak, na nebu će zaiskriti dve zvezdice koje će svetliti misli svih koji su vas voleli i čuvati do večnosti!

Dan sahrane još uvek nije poznat.