Prema normativu koje je odredilo Ministarstvo zdravlja, pedijatri koji leče decu predškolskog uzrasta trebalo bi da imaju 850 kartona, školski lekari 1.600 kartona. Međutim, realne brojke posebno kod pojedinih lekara deleko nadmašuju propisane normative, kaže doktorka Milena Dimitrijević, načelnica Školskog dispanzera.

- Svaki pacijent trebalo bi da ima izabranog pedijatra i da s njim sklopi ugovor. Normativi su jedno, a praksa je sasvim nešto drugo. Ja lično imama preko 2.000 pacijenata. Takođe, lekari bi u jednoj smeni trebalo da, shodno pravilima Ministarstva, pregledaju 30 pacijenata, što skoro nikad nije slučaj, jer lekari dnevno imaju između 50 i 60 pacijenata, a taj broj varira od godišnjeg doba i raznih epidemija u zimskom periodu. Sem što imaju obavezu da leče decu, pedijatri u Srbiji dužni su da obavljaju i preventivne zdravstvene preglede. Ovi pregledi predstavlju dodatni problem, jer lekar koji tog dana radi u savetovalištu, ne može da prima i bolesnu decu, kaže dr Dimitrijević.

U okviru Školskog dispanzera radi i Savetovalište za mlade, za koje još uvek ne možemo da pronadjemo adekvatan model rada, s obzirom da je i ovde neophodno angažovanje izabranih lekara – kaže načelnica Dimitrijević.

- Kadrovske planove po službama pravi resorno ministarstvo, a kada je u pitanju naša služba, broj lekara se određuje na osnovu broja dece na području opštine. U Školskom dispanzeru radi šestoro lekara, od tog broja dva lekara su specijalisti pedijatrije, ostali su lekari opšte medicine. Broj lekara jeste optimalan, ali bi kavalitet usluga bio na znatno višem nivou da je broj pedijatra veći – zaključuje dr Milena Dimitrijević.

Decu školskog uzrasta mogu da prate i lekari opšte medicine pa u školskim dispanzerima u Srbiji ima oko 63 odsto pedijatara, a ostatak su lekari opšte medicine. Pedijatri su u proseku stari oko 50 godina, a trećina njih je starija od 55 godina.