Trening utakmica broj 6

Stadion "Dragan Nikolić"

Pirot: Radnički - Bor 1919 1:5 (1:1)

Radnički: Mirković, Tanasijević, Nedeljković, Vojinović, Dojkić, Stojanov, M. Stanković, Bogdanović, Đorđević, Petrov, F. Petrović;

Rezerve: Ristić, Antić, Ristov, L. Petrović (03), Mitić, S. Stanković, Ilić;

Bor 1919: Gašić, Stević, Tričković, Rosić, Pantović, Sujić, Nuredini, Ranković, Krneta, Colić, Pantić;

Rezerve: Stojimenović, Zlatković, Stevanović, Nikolić, Stanković, Spasić, Đorđević, Ignjatović, Dobrosavljević, Mašić, Todorić;

Strelci: Vukan Đorđević u 45' za Radnički; Nuredini u 25' (penal), Zlatković u 52', Krneta u 55' i 60' i u Tričković u 58' za Bor.

I, šta sad, kako biti pametan?

Da čovek svojim očima ne veruje.

Prvo kad vidi rezultat, a drugo kad malo uđe u neke "zabranjene" detalje.

Danas smo gledali dve utakmice, ne dva poluvremena.

Prva - prava prvoligaška igra, pošteno nadmetanje i dobra trka na 35 stepeni.

Poveli su Borani iz penala.

Strelac Jasin Nuredini, klasa fudbaler koji danas može da igra u pola Superlige.

Da dodam, ne samo Nuredini. Pogledajte sastav tima!

Izjednačio je "magiko" Vukan Đorđević koji, kao i većina njegovih saigrača iz tima, još uvek traži onu svoju igru.

Drugo poluvreme, uslovno, normalno do 52. minuta kada je kapiten poklonio loptu Zlatkoviću a ovaj je, bez da mu se zahvali,  savladao nedužnog Ristića.

Osetio je Alen Tupajić, trener crno-belih,  gde duva. Počeli su proboji po levoj strani i kroz sredinu i za 5 minuta, slovima za PET MINUTA, najpre Krneta, potom Tričković i ponovo Krneta pocepali su mrežu Radničkog kao skoro niko poslednjih godina na našem "ćilimu"!

Znate, ako sada, u želji da se pravimo da se ništa nije dogodilo, a jeste, onda nismo pravedni prema sebi najpre, istini i naravno Radničkom.

Pustite "osam žutih minuta". Dilema je drugačija: šta se krije "iza oblaka" koji se evo dvadesetak dana nadvija nad svlačionicom i rukovodstvom, čak i nad turnirima koji su se nekima očigledno učinili privlačnijim od pristupa radu i igri.

Ako neko gleda i ćuti, a na drugoj strani prebrojava svaki dinar, onda je sve jasno.

Iz rane koja peče ovih dana iscurio je gnoj za osam minuta.

Ako jeste i ako se već u ponedeljak ta rana počne da leči, onda će od ove utaknuce ostati samo ogromna opomena.

Odlučio sam da pozovem Jasina Nuredinija na razgovor koji može da zvuči i neobično, ali nije, morao sam.

Potom sam zvao trenere. Skoro mi nije bilo tako neprijatno da razgovaram sa nekim, a kamoli sa trenerom čija ekipa za OSAM minuta primi ČETIRI gola.

Alen Tupajić je sin Milijana Tupajića, koji je sa Stajom Nikolićem, Ivanom Gvozdenovićem i Mehom Avdagićem došao iz Zvezde u vremenu velikih igara Radničkog.

Alen je uzeo u svoje ruke igru ovog tima, u koji je dovedeno 19 izabranih igrača za koje je odvojeno nikada više para.

Zašto da ne, ako je gradonačelnik Milikić odrešio kesu i rekao: kupujte fudbalere, ne pitajte za novac!

I doveli su dobre igrače.

Da, biće komentara. Biće i upoređivanja ko koliko ima. Neka je i tako.

Ja mislim drugačije.

Suštinsko pitanje je: Da li konačno zelimo Prvu ligu (Milikić želi)?

Ako želimo, onda hajde da odredimo budžet, napravimo rukovodstvo, imenujemo direktora, formiramo tim i uđemo u trku.

Dobro!

Predlažem da tu zastanemo.

Da pustimo sve odgovorne u Radničkom, a svi su odgovorni, da se već u ponedeljak pogledaju u oči, a već u utorak odu kod "našeg Milikića" gradonačelnika Vladana Vasića sa pitanjem: da li Pirot, grad sporta, sportsko-rekreativno-turistički centar, želi bar jednog prvoligaša?

U protivnom, da se ne zaluđujemo i gubimo zdravlje!