Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos umro, raspet na krstu na Golgoti.

Veliki petak se u hrišćanstvu smatra najtužnijim danom. Na Veliki petak vernici poste. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Uoči najvećeg i najradosnijeg hrišćanskog praznika pravoslavni vernici uveliko pripremaju prazničnu trpezu. Na Veliki petak, koji je za vernike dan tuge, običaj je da se farbaju jaja crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv, a pored toga u crkvenim hramovima služe se liturgije povodom Vaskršnjih praznika. Nebojša Vujić, starešina tijabarske crkeve – hrama Uspenije Presvete Bogorodice, objasnio je važost i značenje ovih praznika za pravoslavne hrišćane.

- Pre 2.000 godina je razapet na krstu Gospod i Spas naš Isus Hristos. Uzevši sve grehe ovoga sveta na sebe, mučeničkom smrću postrada na krstu radi spasenja celokupnoga čovečanstva. I u spomen na taj strašni događaj u našim svim hramovima obavlja se sveto bogosluženje. Danas naš narod s pravom može da kaže da je dan tuge, naveo je Vujić.

Otac Vujić istakao je i kako će se obavljati bogosluženja, odnosno, kada počinje popularno „proviranje“ u našem gradu. Danas (petak) u 15 časova počinje večernja služba sa iznošenjem plaštanice kojoj se ljudi poklanjaju i sprovode običaj proviranja.

- Ovaj čin se obavlja sa verovanjem da kada ljudi priđu plaštanici poklanjaju se Hristu koji je postradao radi nas, celivaju plaštanicu, ulaze u grob čime potvrđujemo da smo smrtnici, ali izlaskom iz groba, izlaskom ispod stola na drugu stranu, pokazujemo da verujemo u vaskrsenje naših duša i tela. Vaskrsenje je osnov, stub i temelj naše pravoslavne vere, objasnio je Vujić.

Pošto se ovaj običaj završi, otac Vujić kaže da su za 22 časa planirali da služe opelo Hristu sa statijama, ali ako se ljudi budu zadržali i do tada, služba će biti pomerena za 23 časa. Zatim na Veliku subotu liturgija počinje od 08:30, a uveče neće biti nikakvog bogosluženja kako bi se Hram pripremio da dočeka najveći i najradosniji hrišćanski praznik Vaskrsenje Isusa Hrista. Na Vaskrs bogosluženje u tijabarskoj crkvi počinje ujutru u 6 časova, a onda oko 7 časova počinje sveta Vaskršnja liturgija.

Veliki petak, Pazarska crkva, oko 17 časova