Napisao sam u najavi priče o beskućnicima na Sarlahu, da je moja želja da se, kako starim i godine pritiskaju, sve više bavim običnim ljudima, onom delu ovog naroda koji teško stiže do istine, koji je obično zaboravljen i za koga, kako oni kažu, glavni se sete samo kada su im potrebni.

A to se zna kada.

Ovo mi je bio četvrti ili peti odlazak u Jalbotinu.

Jalbotina selo, gde meštani piju vodu koja nije ni za pranje ruku!!!

Poslednji put sam bio sa Zoranom Nikolićem. Smatrao sam da će biti spas za ovo malo ljudi koji su ostali da tamo žive. Rađene su bušotine i direktor JP Vodovod i kanalizacija pokazao mi je na licu mesta da je voda pronađena.

Za piće neće brzo, jer prema pravilima mora da se čeka godina skoro da se izbistri. 

EKSKLUZIVNO sa Zoranom Nikolićem na licu mesta. Potekla voda sa bušotine iznad sela Jalbotina!

Nedavno su, da bi voda stigla do pojila u centru sela, produžili crevo koje je stiglo da betonskih korita.

Međutim!

E to međutim, nateralo je ljude iz sela da poslednjih nekoliko dana zovu. Nas ili mene imenom i prezimenom jesu, a da li su zvali druge medije, to ne znam.

I juče, mada je bilo toplo, krenuo sam po dogovoru. Posle 11 sati biću kod česme.

Zakasnio sam petnaestak minuta.

Tamo kod česme dočekali me Jalbotinčani. U centru sela kod česme tri bidona, dva traktora, dvoja kolica puna balona za vodu i desetoro meštana.

Moram da kažem, bilo je grubih reči, ljuti su ljudi! Bilo je i uvredljivih reči. Trudili smo se u montaži da se uvrede i grubosti ne čuju.

Ovako ćemo.

U tri snimka ćete čuti razgovore sa meštanima. Razgovarao sam i sa Bobanom, bivšim kmetom, sadašnjim predstavnikom sela u Savetu mesne zejednice, koja je za tri sela, Sukovo, Belo Polje i Jalbotina.

Došao je iz gornjeg dela sela i Časlav Colić, poznati freskopisac, nedavno je uradio i Belog anđela. On je u ranijem sazivu bio u Savetu mesne zajednice.  

Kod česme sam zatekao i Dragana, kome su pre godinu dana otrovali 14 jagnjadi!

Evo kako je sve to bilo!

Bilo je skoro jedan kada sam krenuo!

Prekjuče sam čuo Zorana Nikolića, ispričao mi je da nastoje da obezbede vodu. Da se bore ovih godina. Radili su bušotinu, voda je krenula. Rekoh, bili smo tamo.

Tvrdi da sve čine da se problem reši.

Danas, petak, uporno sam pokušavao da ga ponovo čujem. Na sve ono što je juče rečeno u selu, treba odgovoriti. Selo je, kako kažu, više od tri godine bez vode. Kako reče Časlav.

Ako u gradu nema vode jedan dan, napraviće se pobuda. A šta ovde da činimo? Nema ni za ljude ni za stoku.

Čuo sam juče da je problem vodosnabdevanja ovog sela trebalo da bude rešen, kada je iz sela Vlasi dovedena voda do Sukova. Jalbotinčani kažu da nije bilo razumevanja. U Sukovo sam svratio da potražim "kmeticu" Marinu, predsednicu za sve tri mesne zajednice, nisam uspeo. Sukovčani mi rekoše da su nudili priključak, ali da meštani Jalbotine nisu, da li prihvatili ili se dogovorili. Tek, nije se dogodilo.

Da li je to, ipak, rešenje?

Odgovore na sva ova pitanja, na veliku muku meštana ovog sela treba hitno neko da odgovori.

Kako neko reče:

Nemojte da nas prebrojavate. Ima nas koliko nas ima. Neće ljudi da žive u selu. Dajte nam vodu, da vidite koliko će se vratiti...

Eto, ovo je još jedna priča o "malim ljudima"!

Od ponedeljka tražiću odgovore. Ako odgovori budu dovoljni.

Ovi ljudi, u 21. veku, zamislite, traže samo vodu!

A vode nema!

Na poziv da mi pokaže svoju imovinu, svratio sam do zanimljivog meštana u selu.

Po svemu!

Dragan Colić, zovu ga Šaban. Kaže da ga zna cela Srbija. Vredan je, živi sam. Ima veliko imanje, preko sto ovaca, koza devet, krava.

Žalio se da su mu trovali ovce. Ne predaje se. 

Bog mu dao dobar glas!

Lepo pevam, umem - hvali se!

Čućete Šabana od ponedeljka.

Pevao je – da li od muke!

I to je život. Daleko negde, tamo u podnožju planine gde se sakrila Jalbotina ljudi i dalje žive. Srasli s mukom, svađaju se sa životom, od jutra do mraka u borbi da opstanu!

Neki kao Šaban imaju snage i da zapevaju!

Život!