Beneš!

Da li ste videli juče moj razgovor sa njim?

Beneš, Dragan Penić, rodjen u Gostuši. Bilo je to pre neki dan! Ulica Sedma. Naselje Bolnica.

Videli ste , takodje, da Ulica Sedma nema svoj pravi ulaz.  Vlasnica je tražila cenu , koju Gradska uprava nije htela da plati.

Dragan Penić, Gostušanin, predložio mi je da odemo do njegove ulice.

Da ,,roveš,, reče mi !

Ajde Beneš, da "rovemo" !

Ulica Osma!

Da lepo piše na tabli. A da li je zaista ulica, e, to polako, pogledajte !

Da čovek ne veruje !

"Dvajesprvi vek", reče  moj domaćin.

U kesi je nosio nekoliko paprika, nešto uvijeno, kupio tu u piljari. Živi  sam, 18.000 penzija

 Uznemirio me Beneš. Njegov glas, tuga u očima, nemoć koju sam video u njegovoj duši kao da su me približiloi njegovoij sudbini. Da ga zagrlim, ohrabrim.

  Koga imaš Dragan?  Napravio si veliku kuću, osnovao porodicu, otišao daleko da bi zaradio i, sada, kada je trebalo da se raduješ supruzi, kćerki, ostao si sam.

Vratio sam se utučen. Znate ono ,,Mene sve rane moga roda bole"! Beneš, da li je ovaj čovek postao neko otelotvorenje većine ili odredjenog broja ljudi koji žive na liniji dostojanstva, u Ulici koja nema kolovoza, trotoar. Čoveka koji je, iako dobar, častan radnik, jedan od mnogih koji su prevareni. A bio je tesar , progresovac , zidao zgrade u Irkusku, da bi uštedeo, podigao kuću, doveo ženu i svoje životne muke iz Rusije , rodila mu se ćerka I na kraju ostao sam! 

 Uz sve to, i dan danji prolazi kroz korov, bežeći od zmija , nadajući se danu kada će sve biti drugačije!

  A da li će, dragi moj dobri  Dragane?!