Nije ova naša borba da se porodici Mančić pomogne posle požara, koji je odneo krov njihove kuće, izdvojena, posebna i ticala se samo ovih jedanaestoro nedužnih ljudi, među kojima i sedmoro dece.
Ovo nije uobičajena vest da se u Dobrodolskoj uluci 87a dogodio... itd. itd.
Ovo je još jedan tragičan dogadjaj koji je stavio sve nas na proveru, da li imamo u sebi dovoljno snage da razumemo one kojima je mnogo teže nego nama.
Nisam bio u Pirotu kada je Emilija Mančić, majka sina i ćerke koji žive pod istim krovom koji je te večeri izgoreo.
Razumeo sam ne samo nesreću, već ličnu obavezu, hajde, neko njihovo očekivanje da mogu ili možemo da pomognemo.
Iskreno nije bilo lako. Više objava na Portalu. Javio se moj zet Dragan Manić, Izvorac, doktor nauka, direktor fabrike za mikročipove.
Bilo je podrške rečima, ali i grubih reči.
Zar sada, kada su mala deca u kući bez krova, a jutros minus sedam.
Nabrojaću humane još jednom, onako kako sam ih zvao.
Kosta Rangelov, Piksi, Boban Tolić, Slaviša Svilarov, Zoran Unimetal, Zoran Đorđević distribucija, Bojan Pešić, Slobodan Rančić i Boža Kubik trans.
To su jedini humani ljudi.
....
Pre dva dana zvao sam Bojana Ilića i njegovog drugara Slobija Stankovića. Poslali su mi u pismenoj formi ono što su dogovorili!
Danas oko 15h Bojan Ilić mi je poslao više poruka i potresnih slika.
Koliko to muka imaju ljudi među nama za koje sasvim slučajno saznamo.
Danijel Mančić je sin u ovoj kući. Ne radi nigde. Ima suprugu koja ne radi i troje dece.
A sad čitajte, pogledajte i pokušajte da budete mirni.
Evo sobe u kojoj žive
Ja slikam od ulaznih vrata, soba je 2.5 * 2.5 i mali hodnik
Danijel koji živi sa svoja tri deteta i ženom nas je primio i preneo informacije, zahvaljuje se Nešo tebi i ovim ljudima koji mu pomažu. U toj kući žive tri porodice. Njegova majka i baba, njegova sestra sa decom i porodica Danijelova koja živi u katastrofalnim uslovima i ima najmanji deo kuće.
Pokušaćemo kao MZ da napišemo zahtev Gradu da pomogne na taj način što bi kupio neku kuću na selu za Danijelovu porodicu sa tri deteta. Izrazili su zahvalnost i vrlo rado bi se preselili na selu i bavili poljoprivredom.
Sudbina.
Sudbina koja često prolazi kraj nas. Možda što smo natovareni svojim mukama, a možda i zbog toga što smo se zatvorili u svoje.
Ima jedna narodna ljudska! Kazaću je, zašto ne.
Uvek će razumeti oni koji malo imaju.
Uostalom, kažu i oni: oni zato i imaju jer čuvaju samo za sebe.
Nemojte se ljutiti.
Ako ste se prepoznali. Dok sam zvao ovih dana često sam bio utučen.
......
Danas nije moglo.
Sutra u 11h Zoran iz Unimetala daće nalog da se tovari gradjevinski materijal koji su obezbedili Kosta Rangelov, Milan Piksi i Boža Kubik trans.
Oni su pre svega dobri i humani ljudi.
Razgovori nisu trajali ni minut.
E zivote, težak li si!
Čija beše pesma??!!!
