Nastavio sam Kejom. Osećao sam kao da mi je sve preselo. I lepo sunčano jutro, slava... u mislima ovaj čovek i koliko još takvih koje viđam pored kontejnera.

SUDBINE (1): Nada sakrivena u kontejnerima!

Negde na pola puta do Golemog mosta zaustavila me komšinica.

Znamo se dugo. Pričao sam joj o čoveku sa kojim sam razgovarao. Videla ga juče, razgovarala sa njim.

A, onda - nastavila. Živi u Australiji, u Sidneju. Ne voli baš anglosaksonce, ali mora još malo. Otišla je pre mnogo godina. Život "naredio"! 

Zašto?!

Još jedna priča. O nama, o navikama, ponašanju, načinu života. Dobro je čuti, još bolje da o tome i mi sami govorimo. Nije više samo zašto je to tako.

Mnogo značajnije biće: dokle ćemo tako!?

Stižu mlađe generacije. Da nastojimo da bude drugačije.

Čuli ste moju komšinicu.

Živi u zemlji u kojoj postoji red. Na ulici, u prevozu, na poslu.

Da pokušamo!

A, da li i da obećamo? Sebi, pre svega! Potom, ovom gradu...