Subotu sam iskoristio da radno obeležim prolećno prepodne. Najpre sam vam, na kraju grada, ispričao šta se događa sa nekadašnjim brdima našeg smeća, potom prošao trgom cveća kako ga je Sonja nazvala, nekako se probijao između cvetnih tezgi na kojima je mirisala velika ljubav prema njenom veličanstvu - ženi.

Posao vredan oko 300 miliona zvanično se zove "Sanacija i rekultivacija nesanitarne deponije u Pirotu": Uklanjaju se tragovi nebrige iz prošlog veka, a kakvi će ostati?

Pirot u cveću! Boje, mirisi, predivne kreacije...

Drugi cilj bio je taj "istorijski prostor" iza Ju banke, o kojem se, kao i o ulici Ruđera Boškovića, toliko govorilo kao da se radi o, recimo, konačnom uređenju Gradskog stadiona "Dragan Nikolić", ha‐ha...

S obzirom da će "Dragan Nikolić" još da čeka, evo mene na prostoru između zgrada iza Ju banke.

Najpre da čujete gde sam i zašto:

Nastavio sam da šetam između, čas na jednu, čas na drugu stranu. Naravno, nema reportaže bez svedoka, bez stanara ovih zgrada. Mlada mama i divan dečačić.

Potom sam skrenuo malo levo, potom malo desno i tu na izlazu sreo čoveka, kome kao da je baš došlo da se najada, da kaže sve što misli.

I to je bilo to. Za kraj, prošetao sam da vam pokažem taj put ili ulicu, kako reče čovek. A lipa, što se svi čude da je nekome zasmetala, ostaće kao uspomena kojem će tek da se čude. Gde god nađeš... ti seci!

Znam koga treba da pitam, ali, to su za nas očigledno zabranjene adrese. Zbog toga se zadovoljite ovim što ste videli – Pravi mali lavirint.

MEDIJSKI RASIZAM – hronologija najružnijeg dana!

Sledeća "stanica" bila je Cekićeva kuća. Ali o tome u utorak!