Šta pre da vam kažem. Pre svega, vama, koji danas niste bili u gradu, koji je kada je broj gostiju van sezone u pitanju, premašio sve rekorde. Neću da pominjem letnje mesece i neke turističke centre, ali danas se u Pirotu sjatilo, ne fali mnogo, kao da je neko ispraznio skoro celu Belu Palanku i više od pola Dimitrovgrada i doveo na peglanu u Pirot.  Dakle, rekord sigurno! Oko 12.000 ljudi.

  Da je neko danas doveo Cecu ili Čolu u Pirot, čisto sumnjam da bi bilo toliko naroda.

   Evo dokaza.

     Granični prelaz Gradina prešlo je i ušlo u zemlju Srbiju oko 80 autobusa, puta 55-60 duša. Koliko je to, preko 4000 ljudi. Zvanična informacija, kada su automobili u pitanju, da ih je bilo ne manje od 1500. Neka ih je bilo u proseku troje u kolima, a bilo je i više, računica je jasna. Komšija iz Evropske unije "komada" oko 8000.

   U odnosu na ranije godine, ovoga puta bilo je naših ljudi sa svih strana zemlje Srbije. Ali, bilo je i Slovenaca, Makedonaca, Bosanaca... Broj automobila, više stotina ili u "komadima" oko 2000 duša. Kažu službena lica da je pristiglo, brat bratu, tridesetak autobusa od Subotice do Bosilegrada i Vranja. Eto matematike.

     Uz ovu igru brojki i ono što je, takodje, mnogo važno reći.

     Bog je i danas bio Piroćanac, po majci – domaćici.  Na naš "zahtev" obezbedio nam je prolećni dan, što je doprinelo da u grad sidje i staro i mlado sa svih strana našeg atara! Više nego za Vašar!!!

   Svemu ovome treba dodati, da je više od 1500 do 2000 dragih gostiju došlo na obale Nišave u petak uveče, što se može proveriti u našim malim i velikom hotelu, u registrovanom smeštaju, ali i onim do kojih kontrole još nisu stigle. Da li treba pomenuti i to da su se za peglnu u svoj rodni grad vratili mnogi naši Piroćanci, pre svega iz prevelike "ljubavi" prema peglanoj, siru, kačkavalju, "plnjenim šušpama", dimljenim kobasicama, svinjokolju, domaćoj, ali i još po mnogo čemu, jer će im njihova brižna uža i šira rodbina, napuniti one najveće torbe, što ih donose iz šopinga po Turskoj i još nekim, tek osvojenim zemljama. 

 Ima tu još matematike. 

   Da li ste brojali one koji su napolju na prostoru od 100 kvadrata prodavali sve i svašta – puta komada 3-4, zatim one koji su se smestili da pored peglane, proguraju i domaća vina, rakiju, sir, kačkavalj i sve ostalo što su u domaćinstvima ove jeseni proizveli!

    E, tako.

  Pošto smo počeli, kako bi onaj rekao "od  kraj", vraćam se na početak.

     U "osvajanje" znamenitih mesta u gradu najpre sam pošao od Tija Bare. Naravno, pored hale, drugi epicentar bila je Tija Bara.

 Evo. Pijaca, Žika pekar, mesare...

   Kada sam prešao Golemi most, u Pazaru, mir, tišina

  (Izvinite, šoferšajbna ima tragove leda, žurio sam!)

   Medjutim, kako sam se približavao "cilju" bilo je drugačije. A tamo, poznata slika. Parkinzi pored bazena, stadiona, u ulici pored keja već su bili dobro popunjeni.

       Ono što je (da se našalim malo), Trijumfalna za Pariz, to je "Most ljubavi" danas bio za peglanu. Svi putevi naših suseda iz EU, kada izadju s prazim torbama iz "rejsova" ( autobusa. prim. autor!) vodili su pored stadiona i bazena, ulicom pred keja, a potom "juriiišš" hala!

    Uz to, "pogled s mosta" (Artur Miler) bio je i meni pravi izazov da ovekovečim kolone na keju i onih "utrpanih" sto kvadrata oko hale. Evo, pogledajte!

    Kako smo kolega i ja imali podelu posla, njegovo je bilo da uradi video materijale iz hale.

    Zato sam se ja "prikrao", popeo na balkon i snimao. Kako je naša redakcija finansijski "tanka" i kako je za nas dron "misaona imenica", to sam se zadovoljio ovom "nadmorskom visinom".

*Grupa "Kal" se pripremala za nastup, pevačica i maestro Dragan

*Nije sa drona, sa terase

*Supervizor, uvek budan

*Ništa bez Brace

*Gradonačelnik i glumci, domaćin i promoteri

   Pošto sam iz hale žurio na stadion, imao sam sa Čelarom dogovor da uradimo razgovor, to sam oko pola jedan napustio centralni dogadjaj.

   Vratio sam se oko pola dva, da dočekam Darka i njegove mladje koleginice iz Radija Naxi 016. Bili su oduševljeni. Nisam, naravno, kao stariji kolega i dobar domaćin želeo da nudim raspravu o temama, ko je bolji Pirot ili Leskovac, Vasić ili Cvetanović, Radnički ili Dubočica, Zdravlje ili Pirot, peglana ili Roštiljijada, već sam ih u zamenu za to, prošetao halom! Upoznao sam ih sa Dejanom iz Boema. Žarka sam našao na njegovoj čuvenoj tezgi "Našti malijat" sreli su gradonačelnika i na poziv Tome Pančića, kmeta iz Temske, odveo na sprat da degustiraju djakonije vrednih i čuvenih Temštanki!

  I dok su oni opravdavali Marksovu tezu "da čovek prvo treba da jede, a potom da radi", žurio sam da saznam šta je Uki uradio na Premijer ligi u Parizu i naravno da "naklepam" sve ovo što upravo radim.

     Kada sam prešao "Most ljubavi" ponovo mnogo ljudi. To me podsetilo na one gužve u saobraćaju u Beogradu, kada se igra derbi Zvezda - Partizan. Ljudi su se tiskali, čekajući svoj rejs. Bilo je tačno 14 časova. Valjda je takav dogovor bio sa vozačima. Svako na dogovoreno mesto!

   I dok su naše komšije, već umorne, dremale na putu "za kući", a iz njihovih torbi širili se miomirisi peglane, pirotskog kačkavalja, žurio sam u "bazu" iza Maksija da vam, u redakciji, ispričam šta sam danas video, doživeo.

    Bila je subota, 25. januar 2020.

    Bio je to dan kada je Pirot osmi put "peglao", a radovali se naši, ali i Bugari, Bosanci, Makedonci...  

    Dobro, pozdrav na kraju!

Dodjite nam ponovo. Peglaćemo mi i dalje, ne brinite, "znamo si rabotu"!