Izmene i dopune Zakona o radu stupile su danas na snagu. Prema oceni Vlade Srbije, izmene Zakona o radu trebalo da omoguće lakše zapošljavanje i da se Srbija približi evropskom zakonodavstvu, kao i da dovedu do ukrupnjavanja sindikata.

Promene u zakonu pozitivno su ocenili poslodavci, strani investitori i EU, dok su se sindikati napustili socijalni dijalog i organizovali proteste tvrdeći da se izmenama umanjuju prava radnika.

Novine u Zakonu o radu su da pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada važi isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža, kao i da će naknada zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak iznositi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca.

Predviđa se i da poslodavac pre otkaza o radu, mora da opomene radnika i da mu da uputstva kako da obavlja posao, ali i da mu ponudi neko drugo radno mesto u preduzeću.

Zakonom je predviđeno da zaposleni ima pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, ali ne i za smenski rad.

Nova rešenja predviđaju i gubljenje prava na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz.

Smanjuje se i broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet (venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihova smrt). Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana.

Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60 odsto osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Smanjene su i otpremnine za odlazak u penziju i iznosiće dve, a ne tri prosečne plate zaposlenog.

Novine su i da radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, a može da se produži i do tri godine.

Predlagač očekuje da će ova mera pospešiti zapošljavanje, s obzirom na nezaposlenost u zemlji i broj radnika koji rade na crno.

Izmenama zakona, zaposleni dobija pravo na korišćenje godišnjeg odmora dobija već nakon mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci.

Nova rešenje štite prava trudnica, ali su ta prava proširena i na dojilje i sprečava poslodavca da ih proglasi viškom.

Prvi put se zakonom definiše i rad sa nepotpunim radnim vremenom i rad na daljinu, i to tako da ti zaposleni moraju da imaju iste uslove rada kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.