Korisnici lovišta moraju da organizuju pojačano aktivno pretraživanje terena radi pronalaženja uginulih divljih svinja, a pretraga će se sprovoditi sistematski, po utvrđenim zonama koje moraju biti pregledane u roku od sedam dana, uz vođenje dnevne evidencije i dostavljanje izveštaja nadležnim regionalnim kriznim centrima.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić naglasio je da divlje svinje imaju značajnu ulogu u širenju i održavanju virusa afričke kuge svinja u prirodi, i dodao da su zato sistematsko pretraživanje terena, brza prijava svake pronađene uginule jedinke i strogo sprovođenje biosigurnosnih mera od presudnog značaja.

Glamočić je naveo da se virus može preneti obućom, odećom, opremom i vozilima, zbog čega je neophodno ograničiti kretanje u zaraženim i ugroženim područjima i sprovoditi temeljno čišćenje i dezinfekciju.

On je poručio da cilj ovih mera nije da se zaustavi život i rad u šumama i lovištima, već da se prekinu putevi prenošenja virusa, zaštite domaće svinje i sačuva domaće svinjarstvo.

Svaka pronađena uginula divlja svinja ili njeni delovi moraju se prijaviti bez odlaganja, a najkasnije u roku od dva sata, nadležnom veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

Prilikom prijave neophodno je dostaviti geografske koordinate ili precizan opis mesta na kojem je leš pronađen.

Sa leševima se ne sme samostalno postupati, niti ih je dozvoljeno pomerati pre dolaska nadležnih službi i uzimanja uzoraka.

Ista obaveza važi i za svaku divlju svinju odstreljenu u dijagnostičke svrhe ili sanitarnom odstrelu.

Odstrel mora biti prijavljen veterinarskoj inspekciji najkasnije u roku od dva sata, kako bi bilo organizovano uzorkovanje i laboratorijsko ispitivanje.

U zonama visokog rizika sprovodiće se redukcioni odstrel divljih svinja, naročito polno zrelih ženki, kako bi se brojnost populacije brzo smanjila i prekinuli putevi širenja virusa.

Odstrel će biti organizovan isključivo na osnovu procene epizootiološkog rizika i pod nadzorom veterinarske i lovne inspekcije.

Na zaraženim i ugroženim područjima u šumama zabranjuju se ispaša, brst i žirenje domaćih životinja, sakupljanje šumskih plodova, pečuraka, lekovitog bilja, puževa i drugih proizvoda.

Zabranjeno je i postavljanje šatora i privremenih objekata, osnivanje kampova, okupljanje građana, kao i kretanje motornim vozilima izvan puteva namenjenih za saobraćaj.

Kretanje građana nije dozvoljeno u zatvorenim i zabranjenim delovima šuma, ograđenim lovištima, šumskim rasadnicima i na površinama na kojima se izvode šumarski radovi.

Korisnici i vlasnici šuma dužni su da ograniče ili u potpunosti uskrate pristup trećim licima, u skladu sa procenom veterinarskih organa, i da na vidljivim mestima postave table sa obaveštenjem o zabranama i merama koje su na snazi.

Sva lica koja po službenoj dužnosti ulaze u ova područja moraju da sprovode čišćenje i dezinfekciju obuće, opreme i vozila.

Svaka uočena nezakonita ili opasna radnja u šumi mora se odmah prijaviti policiji, lokalnoj samoupravi, veterinarskoj organizaciji ili nadležnoj veterinarskoj, šumarskoj i lovnoj inspekciji.

Ministarstvo apeluje na građane, lovce, šumare i vlasnike šuma da strogo poštuju sve zabrane i naloge nadležnih službi.

Afrička kuga svinja ne predstavlja opasnost za ljude, ali se veoma lako prenosi i može da nanese ogromnu štetu svinjarstvu i zato svaka prijava, svaka dezinfekcija i svako odgovorno postupanje imaju presudan značaj za zaustavljanje zaraze.

Ministarstvo upozorava građane da instrukcije nisu preporuka, već obavezujući nalog.

Za nepostupanje po propisanim merama nadležne inspekcije pokretaće prekršajne postupke, a kazne za pravna lica, u zavisnosti od vrste prekršaja, mogu dostići i tri miliona dinara.

Detaljne instrukcije dostupne su na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za šume.