• Osećam obavezu, rekao bih zadovoljstvo, da u ovom serijalu priča sačuvam prošlost. Da pronadjem stare Piroćance, da zaustavimo ovaj užasni hod vremena, koje stalno nekud žuri, da sećanjima koja će biti koliko lepa toliko i dirljiva, generacijama ispričamo kako su to živeli njihovi stariji.
• Kažem, žurim jer nas vreme polako gazi i jedan za drugim polako odlazimo, napuštajući porodice, pirotske ulice, trgove, Nišavu, Kej, bokludže, stare pirotske kafane, kermes, najlon baštu.
• Jovica Jovanović je rodjen 1933. godine. Rekao bih, večito mlad. Kada ga sretnete u gradu, videćete ga kako i dalje žuri, kao nekada kada se vraćao iz Gimnazije. Još uvek svež kada se priseća prošlosti. Ima trenutaka koji  ozare njegovo lice, zastane, zamisli se, kao da vrati neke slike iz nekih teških vremena.
• Skoro svaka stara pirotska porodica bila je poznata po nadimku najstarijeg člana. Jovica Jovanović, znaju ga po nadimku Kivica, bio je mladji sin poznatog pirotskog apotekara Aleksandra Jovanovića - DŽUDE!  Kivica je imao dve godine stariju sestru Bibicu, takodje profesorku!

.............................................................................................

  Jovan Jovanović je prvi stari Piroćanac sa kojim razgovaram. Priča je zanimljiva, često setna, moj sagovornik se seća detinjstva, fudbala u Pirotu, školovanja, svoje porodice, Karla Skacela, igranki...

 Pre nego pogledate razgovor, da vam kažem da sam ponosan. Na stari Pirot, na stare Piroćance, na naše porodice, na život u to vreme. Na Kivicu i teta Ljubinku, plemenitog, vaspitanog, dobrog sina Sašu.

.............................................................................................

   Jovica Jovanović bio je odličan učenik pirotske Gimnazije. Rastao u uglednoj porodici, vaspitavan  po onim starim, patrijarhalnim metodama. No, bez obzira na to, iako je kontrola bila u školi velika, išao je na treninge, utakmice, svirao u orkestru.  Iako ima 88 godina, Kivica se seća mnogih detalja.  Njegova prva uloga u Pozorištu. Glumac!

   Kako su godine prolazile, Pirot je od turske kasabe, industrijalizacijom, počeo da se ubrzano razvija.  Ugledne porodice, pravi gradjanski maniri. Mnogi sadržaji.

  Jovan Jovanović se sa setom seća prošlih vremena. Prošao je rat! Završio je fakultet, vratio se u svoj grad, oženio.  Pirot je šezdesetih godina imao i boju i miris.

  Sumirajući to vreme, profesor Jovan Jovanović posebno je istakao da je porodica bila u prvom planu. Da su  deca vaspitavana u zdravom duhu, da su se pojavljivale mnoge nove vrednosti. U izgradnji, privredi, obrazovanju, kulturi, sportu. Sećajući se detinjstva i mladosti, Kivica je u jednom trenutku poželeo da uporedjuje vremena. Ostavili smo to za drugi deo razgovora.

...............................................................................................

 Bio je ovo prvi deo razgovora sa profesorom Jovicom Jovanovićem. Kivica i Ljubinka, njihov Saša, skromna i danas, izuzetno vrednovana i poštovana pirotska porodica, rasla i formirala se na vrednostima prošlog. Sve je počinjalo u porodici, stalno je to pominjao. Narednih dana, nastavljamo razgovor. Da, o vremenu ovom našem, o razlikama, prednostima, slabostima...

*Naslovna fotografija: Arhiva Muzeja Ponišavlja