• Osećam obavezu, rekao bih zadovoljstvo, da u ovom serijalu priča sačuvam prošlost. Da pronadjem stare Piroćance, da zaustavimo ovaj užasni hod vremena, koje stalno nekud žuri, da sećanjima koja će biti koliko lepa toliko i dirljiva, generacijama ispričamo kako su to živeli njihovi stariji.
• Kažem, žurim jer nas vreme polako gazi i jedan za drugim polako odlazimo, napuštajući porodice, pirotske ulice, trgove, Nišavu, Kej, bokludže, stare pirotske kafane, kermes, najlon baštu.
• Jovica Jovanović je rodjen 1933. godine. Rekao bih, večito mlad. Kada ga sretnete u gradu, videćete ga kako i dalje žuri, kao nekada kada se vraćao iz Gimnazije. Još uvek svež kada se priseća prošlosti. Ima trenutaka koji  ozare njegovo lice, zastane, zamisli se, kao da vrati neke slike iz nekih teških vremena.
• Skoro svaka stara pirotska porodica bila je poznata po nadimku najstarijeg člana. Jovica Jovanović, znaju ga po nadimku Kivica, bio je mladji sin poznatog pirotskog apotekara Aleksandra Jovanovića - DŽUDE!  Kivica je imao dve godine stariju sestru Bibicu, takodje profesorku!

.............................................................................................

  Jovan Jovanović je prvi stari Piroćanac sa kojim razgovaram. Priča je zanimljiva, često setna, moj sagovornik se seća detinjstva, fudbala u Pirotu, školovanja, svoje porodice, Karla Skacela, igranki...

 Pre nego pogledate razgovor, da vam kažem da sam ponosan. Na stari Pirot, na stare Piroćance, na naše porodice, na život u to vreme. Na Kivicu i teta Ljubinku, plemenitog, vaspitanog, dobrog sina Sašu.

.........................................................................

  U “ono vreme”  kada  je rat već pretio, Bugari ušli u Pirot, rivalstvo Omladinca i pobede, pod pritiskom Bugara promenilo se - Omladinac je postao Levski.  Pokušaj asimilacija, bugarska prezimena.

    Rat je u toku. Bugari su proširili teritoriju. Pirot je postao bugarski grad.

  Jovica Jovanović je, kada su “došli Bugari” imao sedam godina. Nastava je bila na bugarskom jeziku.

   I pod okupacijom igrao se fudbal. Kao deca, seća se Jovan Jovanović, išlo se na utakmice, na treninge. Fudbaleri su bili poznati i popularni.

    Klinci nisu imali pravu loptu. Krpenjača je bila najomiljenija igračka.

..................................................................................................

    Nastavljamo. Očekuje vas priča o Džudi  apotekaru, vidjenom i poštovanom Piroćancu. Pomagao je fudbal, voleo  pozorište. Glumio, pisao tekstove. Sećanja na prve ljubavi, na kermes, matinee u Gimnaziji, na tri korzoa u glavnoj ulici...

*Naslovna fotografija: Arhiva Muzeja Ponišavlja