Ne delimo kada radimo, ili živimo, makar mi ovde, dan na sate, sumrak, noć, subote, nedelje,... Nama je sve ono što se dogadja , bilo kada i bilo gde , deo života i naša životna priča! Ustvari sve to je samo jedan životni isečak od mnogih koje uradimo, vidimo, spoznamo, poželimo da izdvojimo, skrenemo pažnju.

I još nešto, rad se ne graniči samo s onim vremenom ovde za kompjuterom u Redakciji, odlaskom na neka svečana puštanja nekih objekata, konferencije za novinare, sportske i druge dogadjaje. Nastojimo da nam rad bude – život. Da u fokusu naših opažanja u svakom trenutku bude nešto što se dogadja oko nas. Za neke možda u tom trenutku nebitno! Znamo, nekada će biti. Makar kao sećanje. Uspomena!

Kako obično kažem mojim kolegama u Redakciji, novinar i kad spava sanja da je novinar...

Ovo što sledi, nije deo tih snova, već realnost, koju smo ovih dana beležili, a razlikuje se od nekih stereotipa, svakodnevnog izveštavanja!

Obično, ovo dugogodišnje iskustvo, pokušavam da prenesem na mladje kolege, da i kada šetaju, sede u kafiću, odmaraju, idu u kupovinu, šetaju s decom, suprugom, momkom, da na svet oko sebe gledaju očima novinara i uvek neki detalj zabeleže.

Evo običnoneobičnih priča. Neke će odjeknuti na jedan, druge, na drugi način, kao život. Sve zavisi od vas! Ali recite na kraju!

Najpre ovo! Nedelju sam oko podneva iskoristio za šetnju. Da, u meni je negde sakriven, naravno, šetao i novinar, koji je reagovao u trenutku kada je dole na Keju video ono što se često dogadja. Nažalost.

Malo dalje, u jednoj od korpi za smeće video sam , možda, uzrok vandalizma!

Svi smo se radovali Mostu na Drugom ringu. Ne lezi vraže, samo posle kratkog vremena ,,kreatori srceparajućih poruka,, ostavljali su krupne tragove i išarali most. Odgovorni su pre neki dan ofarbali ogradu. Jeste malo farba izbledela na nekim mestima , tako da se ,,ljubavne priče ,, naziru, ali je ipak ofarbano. Sa druge strane, već su ,,umetnici,, ostavili prve tragove.

Da mi ne presedne nedeljni ručak i ne zaboravim, da sam ustvari krenuo da šetam, prestao sam da se osvrćem . Prestao sam da budem novinar. Žurio sam na ručak. Umoran od svega!!!

...................................................................

Neki dan kasnije sam u kasno popodne krenuo sam Kejom pored Prvog maja i ,,pomoćnim Koridorom,, kraj Tajersa. U Prvom maju sve isto . Korov, ograda samo što se nije srušila, skoro propala fasada “Pečurke”. Ovih dana smo hteli da snimimo Biblioteku kada su dokumentaciju prenosili u Arhiv, ali nam nisu dali. Čuli smo da su Muzej i Biblioteka propali, memla, pacovi na sve strane, knjige ubudjale... Ovo samo u prolazu, doći će dan kada ćemo moći i o tome. I o umetničkim delima koja propadaju. Sada stečajni ne dozvoljava!

...................................................................

Najpre sam u Školi Dušan Radović video da napreduju radovi na mašinerijama za novi način grejanja, na biomasu. Savremeno!

Po ko zna koji put , proradio ponovo novinar u meni, pitao sam se , kada će urbanisti konačno razgraničiti školsko dvorište od ničije zemlje, odnosno planiranog kolovoza, kako bi ljudi u Školi, mogli da na miru urede svoje dvorište!

.............................................................

E sad priča o šetnji alternativnim kolovozom je raznolika. “Tematski”!

Most koji se jedno vreme užurbano radio , skoro da je u korovu, stalo se !

Baš sam se iznenadio kad sam video da su se “vratili” nešto “čačkali” doterali zemlju! Na mostu neka ograda ona crvena mreža! Nišava kao da negoduje, promenili joj tok i sad je malo “na G”. Dalje, krenuo sam ,,sporednim Koridorom,, i prijatno se iznenadio da je utaban još jedan sloj sitnog kamena, sa strane nastavljeni radovi na kopanju kanala , valjda vodovi za Tajers.

A Tajers je posebna priča. Sve nekako spolja tiho, mirno, samo po koji automobil sa ljudima iz službe koja kontroliše prostor oko magacina i Hale, kamioni ispred magacina čekaju utovar, a onih silnih guma više nema.

Dok sam ponovo krenuo da ,,brzim hodom,, predjem planiranu deonicu, hvatao se sumrak, tako da sam i to ,,ovekovečio,, da bude tu na portalu kao trenutak u životu ovog grada, negde tamo na obrisima.

E sad idemo redom! Evo kako izgleda most , Nišave, i sve okolo

Zaista sam bio prijatno iznenadjen da su se setili alternativnog i nastavili radove. Nisam ih video prepodne kada rade, ali tragova ima. Nasipan još jedan sloj sitnog kamena, ne znam kako se to zove. Šljunak, krupan pesak... Ali evo. Neka se zna. I to je deo našeg života tu na našem prostoru. U hronici življenja imaće , verujem, neko svoje malo mesto.

Tu sa strane, snimio sam iskopani kanal, koji je, verujem nastavak onog dela sa Keja, sve tamo od Trafo stanice Berilovac. Valjda za struju. Evo kako izgleda.

Nastavio sam dalje, dok su automobili sa Koridora upaljenim svetlima već, “šarali” kroz dreveće kraj puta, kamera je zabeležila i nekoliko detalja. Rekoh tišina i mir spolja, a unutra guma za gumom. Kažu 37.000 dnevno. Nedavno bilo je dosta guma van Hale, do Magacina, više ih nema. Pred Magacinom nekoliko kamiona. Neki su na utovaru, drugi čekaju.

Stigao sam do kraja ,,staze,, za danas! Dok sam se vraćao, “hvatao se sumrak” Piroćanci su polako sklapali stranice još jednog dana, mislim da je utorak 10.oktobar bio! Sunce se već sakrivalo iza brda tu gde su nekada bile vikendice, tamo iznad Budin Dela, ali i dalje...

Neka i to ostane kao uspomena!

Tako je bilo pre neko popodne. Kako na samom početku napisah, ponekad poželim da ovaj Portal ne bude samo napunjen informacijama , već da ponekad ima, kako ja to kažem i ,,sokove,, jednog običnog dana. Detalje na koje obično ne obraćamo pažnju, žureći životom, a sve to, ima svoje . Ako ste raspoloženi da slikate , snimate i nešto napišete , ako osetite da se u vama ,,probudio novinar,, šaljite nam. Tema, bilo koje!

.............................................................

Ovu životnu pirotsku priču završiću neobičnim snimkom. Makar ja to nisam video. Dok me kćerka vozila put Niša, čekao me izuzetan čovek, Dr Dragan Mijalković, Kardiomedika, da konstatuje stanje mog zdralja (to vas ne interesuje, test opterećenja je uspeo, možda baš i zbog ovih šetnji), dok sam kroz mrak nazirao obrise pirotskih sela, novinar se ponovo probudio i kamera. Koridor 10 u prvim večernjim satima. Bilo je negde posle sedam! Učinilo mi se interesantnim. Neka bude na portalu!

I taman sam mislio da sklopim ovu stranicu Portala, setio sam se još nečega. Znate ono kada je sneg padao. Ovako je izgledalo kod Basarskog kamena.

I toliko. Ako ste imali strpljenja da prodjete kroz ovu našu priču, nadam se da ste me razumeli. Život čine male stvari. Dogadjaji u kojima nema nameštenih govora, naručenih video materijala i snimaka. Život je najlepši tamo gde ste sami, gde je tiho , bešumno, gde nema ljudi za koje niste sigurni u njihovu dobronamernost, i gde vi uspevate da pronadjete svoj mir, sve dok se novinar , makar na trenutak, ne probudi u vama!!