Nije bilo ni vreme, ali ni mesto da na 45 stepeni u kolima, "žućko" je skoro ušao u "crveno", krenem dvadesetak kilometara, u selo Rudinje.

Savest mi međutim, nije dozvoljavala.

Tamo na ulazu u selo razgovarao sam sa Miljanom Pančićem, po ko zna koji put. BIRO je odobrio intervju u svom stilu za nepun sat.

Rudinje, požar, peti dan. Više ne gori, tinja i preti! Miljan Pančić ponovo: Molimo vas, ljudi, nemojte!

Po staroj dobroj praksi, pozdravio sam se sa Miljanom i krenuo u selo.

Bio sam tamo pre neku godinu, radio sam reportažu za projekat.

Grad Pirot, projektno sufinansiranje medija, projekat "Napred u prošlost" - Selo Rudinje

Prošao sam kroz selo, dole do kraja, kako se ja šalim - gde se okreću tramvaji i vratio u centar tamo kod česme.

Mimoišli smo se. Lada Niva je dolazila iz Pirota.

Zdravo, zdravo. Poznat mi čovek. Okrenuo sam se i vratio.

Našli smo se ispred česme.

Ja sam Dragiša Stanković, kmet.

Krenuo je razgovor o selu. U drugom delu tema je bila požar. Videli ste.

Hajde o selu, Kako se živi? Koliko vas ima zimi, kada se "gradžanje" iz Rudinje vrate u grad?

Nema vode, tako je krenulo!

Vratio sam se, dosetio se da mi kaže kakvi su planovi da se uredi Dom. Turizam, tu je najkraći put do Jabučkog ravništa. Selo budućnosti.

Krenuo sam. Sa leve strane, lepo uređenja očuvana Crkva Svete trojice. Iznad se izdigla Stara planina, tamo je gorelo.

Put nazad veoma zanimljiv. Oko kilometar i nešto ispred sela asfaltirano.

Potom nešto duže, najpre tucanik, potom propali asfalt, da bi ispred Temske ponovo bilo asfaltirano.

Radili su na parče. Koliko da meštani vide da se nešto radi.

Posle sela Rudinje, kako kaže Dragiša – selo Budućnosti, svratio sam u Temsku.

Dočekao me Karat. Prava istorija ovog sela.

E, o tome narednih dana. Problem im voda!

Na kraju, poslednja i dobra informacija!

Požar iznad sela Rudinje na oko 200 hektara je ugašen. Heroji su se vratili svojim kućama. Od utorka 22. do nedelje 27. jula borili su se sa vatrom. I izborili!

Poštovanje, ljudi!