Ne mogu uvek, a hteo bih. Nedelja u 11 sati, Sarlah!

To je dogovor. Često mi nezvani dođu u kičmu dole, kako beše četiri i pet, S ili L. Ma, nije važno.

Sarlah sam zamenio laganom šetnjom Kejom i nekom utakmicom koja se igrala u to vreme.

Misli su mi bile na Sarlahu, dok sam hodao Kejom. Trava počela da miriše na proleće, lipe stidljivo menjale boju, a vrane tamo kod Tehničke i Ekonomske škole uglas uporno nastojale da nadjačaju Nišavu.

Okretao sam se i pogledavao gde me vidik "hvatao" i zamišljao da su Perica i Miloš, "lučonoše novog Sarlaha", već negde na rajskim stazama.

Nešto kasnije, stigle su mi i njihove foto poruke.

Dovoljno za danas.

Već naredne nedelje u 11 časova, nadam se, videćemo se ponovo tamo!