U subotu, dok se u gradu "kuvalo" na sve strane, dok je glavna tema svuda bila ova predizborna euforija, od koje ćemo teško bežati, jer su učesnici političke trke toliko ozbiljno shvatili borbu, da ćemo, ako hoćemo da budemo aktuelni i brzi morati da "spavamo kraj kompjutera" ili da stalno nosimo mobini telefon.

Sve bežeći  od stvarnosti, odlučio sam, konačno, da "osvojim" Sarlah. Ne onaj najviši vrh gde je predajnik, već, tu do vidikovca. Naviše je previše za moje godine.

Najpre ću vam pokazati detalje, kako je sve to izgledalo, nisam mogao da "odolim", a da vam ne kažem po nešto, a potom ću da "posolim" na kraju, odnosno, da vam kažem šta o brdu u centru grada mislim. Uz to, čisto sumnjam da se neko od "izbornika" setio Sarlaha, čak i u svojim bogatim izbornim porukama!

    Moram da budem iskren do kraja! Bila su mi pomešana osećanja. Mnogo tužan zbog vremena koje je tako brzo prošlo. Osetio sam setu na dane kada sam kao dete sa roditeljima, sestrom i bratom ovde dolazio.  Kako lepo vreme.

   Ponosan  na ovo brdo u centru grada. Na "Rajske staze" kako su ih nekada zvali.  Na  "kermes" igranke  gore na ploči, na Uroša Kostića i Paju Ristića, legendarne umetnike, koji su gore stvarali izuzetna dela! Gore u Ateljeu, gde su se pirotski boemi okupljali, najlepše devojke, kultno mesto "pirotskog krema"! Sarlah i Kale, Nišava i Kej, predivna pirotska kotlina ...  Lepota koju nam je priroda podarila.

   Znam, proći će i ova "predizborna euforija" moraćemo da se vratimo svakodnevnim malim i onim drugim brigama. Na to vreme mislim i od toga vremena očekujem da se u nama, Piroćancima, vrati ono najlepše osećanje. Da brinemo o ljudima, da hvalimo njihova dela i čuvamo lepote. E, tek  tada ćemo pokazati svu veličinu, snagu, vrednosti ovog grada.

Nije sve u betonu, asfaltu, foteljama, vlasti, u privilegijama, ima nešto malo i u ljubavi, duši ovog grada i njegovih ljudi. Kada to osetimo, radovaćemo se  svemu što ga čini ponosnim!

Ajde Piroćanci!