Moj dragi učitelj, TGP, uvek mi je govorio: "Ne kasni, tebe neće da čekaju. Gde god ideš - idi 15 minuta ranije!"

Tako je i bilo. Negde oko 14:15, dok sam se peo uz Muntinu padinu, temperatura u kolima bila je 34 stepena.

Nešto dalje od parkinga na ulazu parkiran je bio beli "Maksa Turs" autobus. Ljudi koji stoje kao na peronu sakrili su se u hladovini. Kasnije sam uklikerio da su ovo radnici Deponije koji su došli na dva zadatka: Prvi ćete upravo videti, a drugi, e to nisam mogao da čekam jer me je "ubilo" Sunce.

Direktor Regionalne deponije Pirot Nebojša Ivanov je stalno šetao dok je telefonirao. U jednom trenutku okupljenim radnicima je mahnuo sa rampe i pozvao da se "postroje": doček za ministarku za zaštitu životne sredine Saru Pavkov.

Nasmejana ministarka "izvršila je smotru", dok su gradonačelnik Pirota Vladan Vasić i Direktor Ivanov išli kraj nje sa osmehom.

Uvek duhoviti pirotski gradonačelnik pozdravio se sa direktorom uz retoričko pitanje: "Gospodin Paunović štrajkuje ćutanjem?"

To je potrajalo neko vreme. "Sve, sve, ali samo da se ne penjemo onim vijugavim putem ka kompostani i telu deponije", razmišljao sam u sebi.

Neće valjda da šetaju ministarku po vrućini... ipak, jesu.

Ministarka, tolerantna i vrlo prijatna, išla je za direktorom, a gradonačelnik je ćaskao sa ljudima u pratnji.

U jednom trenutku, kada smo prosto zavirili u svaki ćošak, predložio sam ministarki Pavkov da zastanemo kako bi dala izjavu za medije. Ministarka Pavkov je odlučila da prihvati poziv za KZN. Jedan nama nepoznati kamerman je "postavio" baš na Sunce.

I počelo je. Prvo pitanje "za Pulicera": Koji su Vaši utisci...

Konačno sam dočekao da razgovaram sa ministarkom Sarom Pavkov. Poštujem njen predani rad. Putuje, obilazi... prošlog leta poslao sam joj dva otvorena mejla sa pitanjima. Nije odgovorila, ili joj mejl uopšte nisu ni prosledili. Danas je odgovorila i na naša pitanja.

Povremeno je Vasić želeo nešto da "doda". Predložio je da se uključi u razgovor.

Ministarka Pavkov i njeni domaćini, u pratnji zaposlenih u Regionalnoj deponiji, tamo su ostali još neko vreme.

Kada sam se, krivudavim putem, spustio do "Žućka", video sam ih gore u koloni. "Maksa" ih je čekao.

Ovim je kompletiran današnji "dual" posvećen nestrpljivo čekanom dolasku vredne, neposredne, mlade osobe, ministarke za zaštitu životne sredine Sare Pavkov.

Vest dana: U pola tri dolazi ministarka Sara Pavkov! A ja joj uzalud pišem pisma i to otvorena...

Često sam je spominjao u poslednje vreme. Zbog nje lično – sigurno ne – već zbog (ne)zdrave životne sredine i "dobro održavanih", prošlog leta i "podivljalih", pirotskih deponija!