Ne može svuda da se stigne. Ovo je trebalo da uradimo mnogo ranije. Kada je bilo završeno. Turistička sezona je pri kraju, ali dobro, vama koji biste hteli na ovu stranu, nadamo se da će koristiti.

Nikola je za vikend, po navici, odlučio da pohodi Topli Do i okolne visove. Kako je krenuo sa ocem Slavoljubom, to je mogao da se preda snimanju, a da ne, kao ja, ugrožava propise.

"Plan snimanja" smo dogovorili uz jutarnju kafu! Sve deonice pomalo. Evo opservacije!

Put od Pirota pa sve do brane je zakrpljen, nema više rupa. I ona deonica kod Koprivštice gde se bilo svuklo 20-30 metara je rešena. Višedecenijski problem rešen (bez preuveličavanja).

   Dalje!

Pogled na Zavojsko jezero. Bez komentara.

  Kada predjete Branu, skrećete levo. Pred očima  "pukao" asfalt. Uh kako je dobro.

Najbolji deo puta, u dužini od 1km, konstatovao je Nikola u potpisu!

Radost je kratko trajala. Umesto vas i Nikole, pitam glasno:

Da li je HE Pirot mogao da se potrdu i uradi još koji kilonetar asfalta, ili je i tu bilo nekih "tehničkih" problema?

Kad tamo, rizla i zemlja 3,5 kilometara .

Može i bolje, ali ima i gore. Prohodno je. Najgore tek sledi, komentariše moj zet!

  Evo gde je najgore.

Kod uspona gde se spaja sa putem iza Mrtvačkog mosta. Pravi safari

I na kraju, Nikola kao inženjer, tehnolog, pita se stručno:

Bar da zakrpe rupe. Posle zime ne znam šta će da ostane od puta!?

Eto to je raport. Narod obično kaže ono "koliko para toliko (puta) asfalta"!

Neko je rekao da je ovo privremeno dok "Piksi" na osigura onaj deo puta od Temske gde su klizišta.

Ako bi da se bavimo (a nećemo mi) dugoročnim rešenjima, trebalo bi očekivati da nas HE Pirot (čitaj EPS) "počaste" investicijom i nastave asfaltiranje gde su stali!

Slažete se, nadam se!

 Mada i to je malo...