Dao Bog, prošao sam kroz sela u svim krajevima Srbije. Imaju svoju različitost, vojvodjanska, ona u Zapadnoj Srbiji, oko Požarevca, dole prema Vranju, ovamo ka Kosovskoj Mitrovici.

Ova naša nekako mi najviše mirišu na prošlost. Ha, može da se razume i drugačije.

Ostarela, ima oronulih kuća, crkava, škola, loših puteva. U ovim našim, umrlice nisu samo na banderama, prekrile mnoge napuštene kuće. Na klupama ispred starih kuća sedela bi po neka starica.

Predveče bi ih bilo više.

Ova naša, poslednjih godina, kao da su se trgla iz sna, beže od prošlosti. Da ih ne nabrajam. Naljutiće se. Svako selo ima svoje junake koji “vuku” svojim radom, zovu ljude da se vraćaju...

Poznata tema, pišem o tome, ali ću tek pisati.

Pakleštica! Obično, dodam i ono "Pakleštica na moru"! Tako jeste ali...

 A zašto "ali", videćete kasnije!

Samo su ljudi u pitanju! Ako imaju volju...

Ulazim u selo. Prelazim lepo ofarban most i...

Ono što sam do sada video na slikama, “raspuklo” se pod planinskim suncem.

Majka sa detetom. Tu je i jedna starija žena, koju sam kasnije vidjao svuda gde sam prošao. Kao čuvar! Neko ko je tu da namernicima kaže po koju lepu reč, uputi ih. Interesantan detalj pored igraonice. Napravljene drvene ploče na kojima su nadimci svih “pkleških” familija.

Setio sam se. Letos mi je Bane Andonović, mlađi Andin sin pisma!

VAŠA PISMA, Bane iz Pakleštice: Radimo, ali i slavimo!

.......................................................................................

Pakleštica dobila "Zelenu kućicu", još jedna pobeda u borbi za zdraviju i čistiju prirodu

...................................................................................................

Puna mi je duša bila. Lepo je počelo! Ušao sam u selo! Od poslednjeg dolaska ima još sređenih kuća. Napravio sam krug do “centra” tamo ispred česme, spomenika, Muzeja. Sećam se ovog leta sam bio kada se radilo!

Anda, Dragan Andonović, vredni Pklešanin me sačekao ispred svoje kuće. Pričao mi je o svemu. O vrednim sinovima , brojnim akcijama, mladim Pklešanima koji napune selo leti. Neki iz Pirota su često ovde, sredjuju   staru očevinu ...

Hvalio se za dogovor sa Srbija šumama, radi se šumski put za kamione koji prevoze šumu. Razbijaju im put kroz selo, ovaj zaobilazni će im mnogo značiti.

Predložio mi da prošetam do Vidikovca kada krenemo za Pirot.

Jesam, svratio sam. Videli ste fotografije!

I lepo i tužno, i muka i radost!