Javio se čovek, invalidno lice, ne može da se kreće, pitao i predložio da se konačno naprave prilazi hramovima u gradu. Posebno je pomenuo Tijabarsku crkvu.

Bilo je to nekako pre Velike Gospojine, Slave grada. Nije bio baš tada trenutak da prenesemo poruku, jer svi koji bi nešto mogli da kažu bili su zauzeti.

Čovek se javio još jednom: "Šta bi s mojim pitanjem?"

Naš novinar otišao je juče do Dragana Krasića, predsednika Crkvene opštine.

VAŠA PISMA, M.S: Nema rukohvata i pristupne rampe u Tijabarskoj crkvi za OSI. Krasić odgovorio: Potrudićemo se da rešimo problem

Ne znam da li je gradonačelnik čuo njegovu izjavu, ali ono što je rekao "Krasa", koga smatram vrednim i savesnim čovekom (posebno u Katastru), jer se dosta trudi da se rešavaju probleni u hramovima "Malog Jerusalima" kako ga zovu neki, kao da je izgovoreno nesvesno.

"Paune, če dojdemo sutra nas tri drugara s dve lopate, mešalicu, če kupimo dva džaka cement i tri džaka pesak da to napravimo", napisao mi je u poruci moj poznanik.

Kakve se pare "valjaju" ovog i ranijih leta, zašto bi bio problem odvojiti nekoliko stotina evra da se uradi prilaz?

To da naš sugrađanin mora da čeka da ga spaze ljudi koji opslužuju u Crkvi, da uhvate točkove sa jedne i druge strane i unesu ga u hram, to će biti neprijatno za osobu koja je u kolicima i koja želi da se pomoli da nu Bog poželi zdravlje.

Iskreno se nadam da su dva čelnika već videla ovaj apel i da će se "snaći" i već do sledeće večernje pozvati firmu da, između dva asfalta, napravi rampu za invalide vernike.

Time ce Mali Jerusalim ovom "investicijom" biti još bliži vernicima, a gospod Bog im zahvaliti na činodejstvu za verujući narod!