Kao nekad za komunizam, danas možemo reći: „bauk veštačke inteligencije kruži svetom“. Da ne idemo daleko, pogledajmo samo u našem dvorištu (Pirotu). Samo ove nedelje zatrpani smo tribinama, udžbenicima i drugim informacijama o veštačkoj inteligenciji. U Akademiji strukovnih studija već je održana druga po redu tribina na kojoj se promoviše značaj veštačke iteligencije. Slično je i u srednjoj Tehničkoj školi koja štampa udžbenik o tome, a i na ovom portalu slušamo razgovor sa našim Piroćancem Bojanom Ćirićem, priznatom svetskom stručnjaku iz AI o značaju iste... U ovom osvrtu nemam nameru da osporavam napredak nauke i značaj veštačke inteligencije, već je namera da se ukaže na moguću opasnost, koja iz dosadašnjeg iskustva postoji realno.

Za razumevanje neke pojave treba pratiti, kako nas Brodel savetuje, pojavu dugog trajanja. Dakle, odakle i kuda vodi veštačka inteligencija? Jedan od vesnika novog doba koje se rađalo sa humanizmom i renesansom, Frensis Bekon formulisao je sintagmu „znanje je moć“. Ova poruka utkana je i u same temelje razvoja koji je sve više čovečanstvo vodio ka materijalnom napretku, ali i duhovnom padu. Sa humanizmom i begom od Svetog, iza fasade modernog napretka i blještavila svetlosti koja je sakrivala pravu sliku stvarnosti, čovečanstvo je sve više tonulo u mrak. Pod maskom napretka, čovek je čoveku postajao sve manje brat, a sve više vuk. Materija je sve više potiskivala duh, ušli smo, kako ispravno konstantuje Justin Popović u „svet atomske tehnike ali prašumske etike“.

Da li to znači da je znanje izgubilo svoju pravu misiju, na šta ukazuje direktor jedne škole, koji je preživeo nacistički konc-lager, i koji je nastavnicima svoje ustanove davao je sledeće uputstvo: Poštovani nastavniče! Ja sam jedan od malobrojnih koji je preživeo koncentracioni logor. Moje oči su videle takve stvari koje niko ne bi trebalo da vidi: gasne komore koje su konstruisali i izgradili čuveni inženjeri; ljude koje su otrovali visokoobrazovani lekari; dojenčad koje su ubile kvalifikovane medicinske sestre; žene koje su spalili diplomci srednjih škola i univerziteta. Stoga, ja ne verujem u obrazovanje.

Moja je molba: pomozite učenicima da postanu čovečniji. Plod vašeg rada ne sme biti učeni društveni šljam, visokokvalifikovane psihopate, obrazovni Ajhmani. Čitanje, pisanje, aritmetika važni su samo ako našu decu učine čovečnijom. Da li, dakle, znanje i tehnički napredak danas uče decu da budu čovečniji? Analiza znanja danas, posebno u vremenu veštačke inteligencije koja se polako, ali sigurno uvlači u sve pore života, ukazuje na to da se obrazovni proces i znanje koje on donosi sve više kreće ka razvoju veština i kompetencija, a sve manje ka razvoju vrlina. Koncept znanja kao izvora moći predstavlja jedan od temelja moderne epohe. On je omogućio razvoj nauke, tehnologije i industrijskog društva, ali je istovremeno doprineo i promeni vrednosnog sistema. Znanje je postepeno prestalo da bude samo sredstvo razumevanja sveta i postalo instrument njegove kontrole.

Dakle, razvoj moderne nauke i tehnologije nije uvek pratio razvoj etičke svesti. Istorijska iskustva XX veka, posebno u kontekstu totalitarnih režima, pokazala su da visoko obrazovani pojedinci mogu učestvovati u duboko neetičkim i nehumanim delima. To je dovelo do preispitivanja uloge obrazovanja i njegove odgovornosti u formiranju moralnih vrednosti. Setimo se i poruke Slobodana Jovanovića, koji govori o poluintelektualcu, čoveku koji je obrazovan samo znanjem, ne i u moralnom pogledu, koji „duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. Sve ceni prema tome, koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u „čaršijskom“ smislu, dakle sasvim materijalistički.“

Veliki je broj „intelektualaca“ danas promotera veštačke inteligencije, ali je malo njih koji otvoreno govore kuda ona vodi. Jedan od najuticajnijih promotera veštačke iteligencije Nik Lend (Nick Land) je britanski filozof, glavni ideolog tehno okultizma i AI apokalipse. Osnovni temelj Lendove misli je radikalni anti-humanizam. Lendov krajnji cilj nije bolji svet za ljude, već svet u kojem ljudi više ne postoje. Lend zastupa veštačku inteligenciju, mašine i apstraktne sisteme, jer veruje da su oni sledeća faza evolucije. Ne zalaže se za ljude, već za „post-ljudska bića“ ili čistu mašineriju. Nik Lend zastupa stav da je „ljudska era završena“. Kao glavni promoteri i zastupnici ove antifilozofije su i najuticajniji ljudi sveta poput: Ilon Mask (Elon Musk); Piter Til (Peter Thiel); Mark Andrisen (Marc Andreessen), Dejvid Holc (David Holz)...

U tom smislu zapitajmo se najpre, da li su trenutni politički događaji u svetu kao kulminacija okultizma, izopačenosti, zla, kao i iracionalni ratovi, kojima se ne nalazi lako pravi smisao – spontani, ili su vrsta nečije svesne „akceleracije“ po logici „što gore, to bolje“, ubrzanja procesa koji treba da dovede do posthumanizma? Zapitajmo se takođe: Ako čovek nestane (ili se pretvori u nešto drugo), šta ostaje? Ko živi? Živeće mašine, veštačka inteligencija i tehno-komercijalni sistemi. Ili, u manje crnom scenariju, žive „post-ljudi“, bića koja su se tako temeljno stopila sa tehnologijom (kao kod neutralnih implantata, genetskog inženjeringa) da više nemaju ništa zajedničko sa nama danas. Oni neće imati našu moralnost, ni naše emocije (ljubav, saosećanje), niti našu „dušu“. Biće to čista, hladna efikasnost. To je taj transhumanizam kao cilj.

Vladika Nikolaj na jednom mestu kaže „neće nas spasiti znanje, nego vrlina“. Znanje za koje nesebično i bezrezervno hrlimo, znanje prolazno, znanje ograničeno, koje nas veže za zemlju, za materijalno, već vrlina svevremena, proverena, univerzalna, vrlina koja na nas i kao korektivni faktor treba delovati, da smo jedino ispravno, da budemo ono na šta nas poziva i patrijarh Pavle - Da budemo ljudi. Do toga možemo stiči samo prirodnim putem, buđenjem u nama bogolikih vrednosti, a sigurno ne veštačkim putem.

Ja rekoh i spasih svoju dušu!

* Prof. dr Petar Anđelković

P.S: Otvaramo raspravu. Iskoristite prostor na najčitanijem Portalu u ovom regionu i javite se, pišite!