Priče sa sela, razgovori s ljudima uvek su mi bili izazov. Sećam se da sam sa oduševljenjem radio onu seriju obilazaka u okviru Projekta ,,Sela pod okriljem Stare planine,,

7. VISOČKA RŽANA

Projekat “Pod okriljem Stare planine”Grad Pirot Konkurs za projektno finansiranje medija Ani press doo Pirot – Portal Plus online “Pod okriljem Stare planine

Ovih dana baš mi se "zalomilo" da nekoliko puta idem ka  Rsovcima, Visočkoj Ržani, Slavinji...

Razlog Farma Eva, asfaltiranje deonica koje finansiraju Koridori. 

U želji da snimim kako teku pripreme za koncert grupe Kerber u dvorištu nekadašnje škole, zastao sam u Visočkoj Ržani.

Sećam se te, lepo uredjene kuće u centru sela gde sam i te 2017. godine svraćao. Domaćini su uveliko radili. A šta, moglo je da se oseti po izazovnom mirisu. Dimili su meso.

Kao da sam znao, tu se, kao ranije pojavio i predsednik mesne zajednice Cane Mančić. Opirao se u početku, ističe mu mandat, ipak, nije mi trebalo mnogo vremena.

Uvek me zanimalo šta je u one dve velike zgrade u centru sela. Ova, siva koja bi trebalo da bude i neki Dom, kao u svim selima i ona druga, tamo levo, dvospratna.

Eee, Visočka Ržana, nekada, bila je Opština. Imala sve. Vojsku, Policiju, Školu, lekare, ma imala ljude, decu, život. Na hiljade ovaca.

Dolazak Nine i Nikole Mirotića, Marije i Žarka Velimirovića , unosi optimizam. Posle toliko godina.  Adaptacija zgrade Škole znači mnogo.  Donosi novu veru u ovaj kraj, na ovu planinu.

Treba verovati i biti uporan. Voleti i sve će, ponovo, biti kao nekada!