Prva noć u podnožju Alpa i Nojšatelskog jezera. Nisam primetio da je sve prošlo tako brzo. Da li umor, neko unutrašnje raspoloženje, tek kada sam se popeo u veliku sobu, vredniji od mene bili su na nogama.

Kakav je plan, pitao sam!

Manići su pirotska porodica s dušom i švajcarskim navikama. Žive ovde još malo tri decenije.

Neki tanki oblaci iznad Nojšatela, prognoza kaže da ćemo imati sreće.

Sunčano.

Ukućani su pili kako ko, doručkovali kako ko, od mleka i onih semenki, zna se ko, do pirotskog cepkanog ajvara, tanko sečenog kačkavalja, vrućih pogačica, kao nekada u osnovnoj školi, putera i čajnih, čiji je prečnik duplo veći. Ili to nisu čajne...

Ja sam ostao dosledan ”kafućinu” kako smo se šalili. Pavle je naravno ustao poslednji, radio je noćas.

Pavle ostaje kući, ima obaveze, a Sandra nas vodi na jedno predivno mesto!

Koje li, kada ih ovde ima svuda...

Kran Montana!   

Reče s mnogo ponosa i oduševljenja.

Koliko puta sam gledao takmičenja na Svetskom kupu u skijanju. Kran Montana, san koji sam sanjao.

Na Vikipediji sam našao:

Crans-Montana je jedan od pionira švajcarskog turizma. U poslednjoj deceniji postali su i planinski centar za mlade i ljubitelje akcije.
U novembru 2017. godine, Crans-Montana je primljena u prestižni klub, zajedno sa 12 najboljih alpskih destinacija tj. sa ski centrima kao što su Chamonix-Mont Blanc, Cortina d’Ampezzo, Davos, Kitzbühel, St. Anton am Arlberg i St. Moritz.
Odvojena, sela Crans i Montana zvanično su se spojila u jedno mesto 1960. godine, koje je preraslo u planinski grad sa 40.000 turističkih kreveta, pogodan za ljubitelje zimovanja i za porodice. Sa sunčane visoravni iznad reke Rone penje se sve do glečera Plaine Morte, koji se nalazi na 3.000 metara nadmorske visine. Dolinu okružuje planinski lanac, kojim dominiraju vrh Dufour i moćni Mont Blanc.
Šume, glečeri, vinogradi ... sve je prelepo i dovoljno za ljubitelje prirode. Ljubitelji kulture uživaju u mnogim muzejima i galerijama, kao i događajima i festivalima.
Crans-Montana je jedna od kolevki švajcarskog golfa sa četiri terena. Igra se i zimi: Kup Wintergolf tradicionalno se održava prvog vikenda u februaru. 

Dovoljno! Sve ostalo ćete videti u ovoj reportaži. 

Ovaj svetski smučarski centar udaljen je od Nojšatela 189 kilometara. Ako se odlučite da idete vozom, koji nije jeftin, vozićete se tačno 3 sata i 2 minuta. 

Da se malo našalim:

Sandra je bila naše prvo dete u familiji.  Čuvali smo je na dlanu, bila je nežna, poslušna devojčica. Za razliku od Ive koja je otišla u sport, Sandra je imala jednu gimnazijsku grupu, čini mi se da su se zvale "Andjelčići", a i ona je na jednom prvom glasu pevala Lutalica.

Zašto ovo, zato što nisam mogao da zamislim transformaciju. Taj devojčurak, sada brižna surpuga i majka, zaposlena u jednoj kompaniji koja radi za svetske firme Omega, Tisot, Lonžin. Ove firme svojom tehnologijom prate sva svetska takmičenja gde treba meriti od delića sekunde do sati. E pa zamislite sad Sandra bolje od mene zna svetske prvake u plivanju, pobednike svetskih kupova u skijanju. Naime ona određuje koja će ekipa ići na koje svetsko takmičenje. Plivanje, skijanje, atletika...

I ta Sandra ušla je u kola, izvezla iz garaže i krenuli smo.

Kran Montana!

Ljudi, da li ovo za mene počinje neki nedoživljeni film?!

Ali i izazov. Samsung S22 i ja krećemo u lov za lepotom. Nikola je već profi, ima čudo aparat i njegovi snimci su nešto druigo.

Neću mnogo da pišem. Kratki naslovi!

I onda pauza. U kvadratu obeleženom za pušače su se postrojili. Benzinska pumpa, tamo u daljini Mek. Malo sam istrčavao po parkingu. Uh, kakav svež vazduh. A još nismo počeli da se penjemo.

Nastavljamo!

Približavamo se. Tu je Sion, grad gde je godinama igrao Vladimir Durković, bivši Zvezdin fudbaler. Tu je tragično završio. Taj grad neću zaboraviti...

Kako beše ono –”A, mi nastavljamo dalje!“

Ovo što ću vam sada pokazati, na prvu loptu nećete pogoditi. Već sam juče dobio dve opklade.

Pitanje! Šta je ovo?!

Evo još jedno.

Sada ću vam odgovoriti. Evo jasnije slike:

Znao sam da je Francuska, pored ostalog, zemlja vina. Za “Švicu” sam znao za Alpe, satove, za zemlju bez ratova, uređenu, zemlju jezera...

Ali, da sam znao za švajcarska vina, to ne. Sinoć sam saznao kada je Gagiša izneo “dokaz”, koji smo brzo i lako uništili. Nije bila puna flaša. A i žene su pomagale.

Švajcarska je tako uredila vinograde, kao i sve drugo. Pogledajte kaskade. Svuda, makar da su brežuljci, do visokih brda je ovako.

Dole na livadama krave, kao da su ispod tuša izašle. Video sam i po neku ovcu!

I konačno, evo nas na ulazu.

Kran Montana je na visini od oko 1550 metara, a planinski visovi do 2883 metra.

Uzbrdo, krivine! Dobro, ono prema Planinarskom domu je igrica.

“Vozi, majstore!”

Bonjour, Crans Montana!

Naš “vodič” imao je jasan plan.

Destinacija 1 – jezero.  Za uživanje. Šetnja oko jezera je posebno zadovoljstvo.

Idemo!

Tu na parkingu gde smo ostavili auto, na velikom prostoru Sportski centar i Hala.

Zatim, šetnja dalje.

Ravno, nema uzbrdica, po koja klupa. Tajm- aut.

Ali, kada smo krenuli ka centru sela Kran, e tu smo bili na iskušenjima. Makar ja!

Ovo sam hteo da pokažem Bobanu Toliću i Nebojši Ivanovu, direktorima Komunalca i Deponije. Ovo je jedna vrsta velike “korpe” za smeće. I to za unapred određeno. Poučno!

Kada smo se uspeli u centar sela, iznad nas se odjednom “isprsio” jedan od vrhova. Tu je, na oko 2500m, najverovatnije.

Srećom, “vođa puta” je dao tajm-aut. Ne zbog mene, već zbog ovih što bi da na čistom vazduhu ugrožavaju svoja plućna krila.

Ljubazna konobarica sa kojom sam se “umorio” parlajući, razumela je da mi da lozinku i meni donese drugi kapućino danas.

Iskoristio sam da pozovem Bilju, Sonju, Ivanu... da čujem šta ima novo. Doduše, svaki net koristim da pogledam šta se događa u mom rodnom gradu, od koga sam eto želeo da negde ”kidnem”!

Neće krv...

Nastavljamo i ja pokazujem svoja umetničko-reporterska svojstva.

Kran (Crans) je manje selo-grad od Montane. Zgrade, ne bih rekao da su ovo kuće, izgledaju otprilike ovako. Pročitao sam negde da u sezoni Kran Montana ima preko 40.000 raspoloživih kreveta.

E, sad, gledajte ovo. Gore na vrhu je sneg. A gledajte kakva je boja stena...

Tu majstori slaloma, veleslaloma i smuka, jure za svetske medalje. Da li vam je sada jasnije? Kada smo bili, bio je 11. novembar. Oni su već gledali u nebo i molili se!

Sada vas vodim na nešto drugačije uživanje. Čitam ovih dana da su posebno “u modi” svetska takmičenja u golfu u poznatim smučarskim centrima. 

Šetajući na 1500 metara, dišući punim plućima, stigli smo do zelenog tepiha. Na početku i stub za uspinjanje. Da skrenem pažnju ponovo Bobanu Toliću, kada nekada dobije neki kredit od Evropske banke, evo mehanizacije za Komunalac. Uživajte!

To je to! Nastavili smo dalje ka vidikovcu. Uživali smo, ma gde se okrenuli. Planinski vrhovi Alpa pod snegom, ove planinske zgrade od drveta, vidikovac, teleskop.

Moram ovde da stanem. Pogledajte ove stene, jednom sam pokazao. Kakva je ovo boja stena?! Tu kada sneg pokrije, voze se trke za svetske medalje. Tu je i žičara i hotel na preko 2000 metara. Vidikovac, dole ispod u oblacima su obližnji gradovi.

U povratku tereni za golf, sa druge strane. I tu radovi.

Idemo u centar, odmaramo nekoliko minuta i krećemo nazad. Velika gužva na putevima je posle pet, nadaml se da možemo da izbegnemo.

Ma gde krenuli, ma gde se okrenuli, vrhovi Alpa nas posmatraju. Lepoto, budi večita!

Trebalo nam je dosta vremena da se sa 1500 metara spustimo na nekih hiljadu, možda i manje. I tamo na parkingu, ponovo gepek. Užina!

Sve po domaćinski. Neki slani kolačići, cepkani ajvar po mom ukusu, neki “blađiš”, što kaže Sandra i hladna pitka planinska voda. Ja častim sa obližnje česme!

Pluća puna kiseonika, crvena krvna zrnca se jurnula na sve strane, zajapurena lica, lepo, umorni ulazimo u kola.

Na pedometru je pisalo - 9.543 koraka!

Priča 3 u pripremi - Nojšatel.

Grad u žutom. Nasmejan, srdačnih ljudi koji vam se osmehuju kada vas sretnu. Vredni, skromni, radni, ljubazni.

Jezero obasjano suncem vas mami sa vidikovca.