Bilo je to juče, osmog maja, godine 2020, prvog dana bez vanrednog stanja.  Krenuo sam u ostvarenje prve želje.

Kada se ukine vanredno stanje, prvo što ću uraditi, da posle ručka, krenem po lepom vremenu pored Nišave, sve tamo skoro do Tigra.

I to sam uradio. Kao posledica odlaska u jednom pravcu i mojih razmišljanja "porodio" sam Boldirani krziv. Ovo drugo je za opuštanje. Lagano. 

Ono što me je obuzelo, to je da proleće ponovo na tom delu Keja izgleda sve lepše.  Nisam mogao da odolim.

U skladu s prolećnim danima i nova radjanja. Evo ih, pogledajte. Uskoro će se naći, verujem na nečijoj trpezi.  Koze i "sedam" jarića! Sedamnaest, bogami! I po neko jagnjence!

Odavno nisam "popričao" s rekom. Bistra, čista, da li i HE radi. Jeste da joj se "mladja sestra" ne vidi, sva je u korovu, ali dobro, valjda će to videti neko i ulepšati.

Prvi maj, Fabrika naravno, neka je moja slabost. Tamo sam dobio prvi posao, voleo vredne, radne ljude, poštovao čika Dragana, Tomu Duku, Vecu, Žak, Simketa, "bata" Vecu, voleo Radnički, uživao vodeći brojne koncerte folkloraca, programa za 7. maj  Dan fabrike. Na jučerašnji dan, neka bude zabeležno, da neko ne zaboravi, 1958 .godine, nekoliko krojačkih radionica spojilo se u tektilnu fabiku, koja će sa Draganom Nikolićem, generalnim direkorom postati svetsko čudo. Tragove tog vremena sam pronašao.

Nekog pomešanog raspoloženja, prijalo mi je prolećno sunce, miris trave, svežina iz Nišave, seta za prošlim, prošao sam školsko dvorište i tamo gde sam uvek zastajao da "ukradem" cvet sa najlepšim mirisom, zastao sam ponovo. Seća me na neka vremena koja su očigledno prošla! JASMIN!

Bilo je to moje prvo popodne na "mojoj stazi", bilo je to prvo popodne bez vanrednog stanja. Čekala me  redovna "dremka", do pet, a potom lap top. Ivana je izmontirala, a mene je čekao tekst, druga priča o Momi Bojkiću.

............................................................................

Druga želja u prvom danu bila je da izadjem na Trg.  Ono najlepše vreme, da sa Keja ispratim sunce koje se pelo preko Sarlaha i Belave, predjem Golemi mos i ...

Da, bio sam kada je ono bilo pusto. Ali, to prvo veče bez policijskog časa, bilo mi je kao novinarski izazov. Baš me interesovalo dosta toga. I video sam. U osam se nije čuo aplauz sa balkona u Dragoševoj. Nisam iznenadjen. Činilo mi se da nema mnogo ljudi. Više je tinejdžera. Valjda će ovi matoriji malo kasnije. Kladionice puste. U kafićima tu i tamo, više ih sedi unutra. Ali, bez maski. Vajda mladim damama i momcima ne odgovara zbog izgleda i cigareta

Žurio sam. Nastavlja se kućni FEST.  Moj selektor, zet Nikola pripremio je, kaže novo iznenadjenje. Džejson Stetam, moj glumac. Lepo se opuštam. Niko mu ne može ništa i uvek pobedjuje zlo! Prava poruka!