Kako se trudim da poštujem sve ono što kažu, doduše, nešto i mora, to su me moji podsetili da u šest idem da iskoristim slobodu kretanja koju smo i mi "u najboljim godinama" dobili.

  S obzirom da imamo dvorište (videćete kasnije u snimku) i da okrećem krugove, podsećajući sebe na one što šetaju okruženi visokim zidovima s bodljikavom žicom, to umalo nisam zaboravio... Napolju, noćas se pomenilo godišnje doba. Vratila nam se jesen, hladna neka kiša, ja bez kišobrana, ma, idila!

Živim,  inače, u mirnom delu grada. Beg Bašta, Jatagan mala, kako hoćete. Blizu mi i Zapadni i Istočni Kej, škola D. Radović, tu je ul. 22. Divizija, Gazela, LEAP park, tako da sam planirao da u tom prostoru iskoristim ono što mi je dobri čičica s maskom omogućio. Hvala mu.

  I evo, krenuo sam. Prva faza moje staze traje oko tri minuta, sve dok nisam sreo dve "mlade penzionerke" s maskama i kišobranima.

  Nastavio sam dalje. Školsko dvorište i Kej bili su nekada moja stalna staza. Sada mi je sve izgledalo drugačije. Trava narasla, buknula, komšijski psi pobegli, samo nas nekoliko "u najboljim godinama".

   Kakav je to urbani doživljaj bio za mene kada sam izašao u civilizaciju. Bulevar "22. Divizije", automobili, lale se rascvetale, moj komšija Dragan iz Dečanske krenuo. U daljini dve devojke u uniformama. Šalio sam se, tražio sam "ausvajs". Kada rekoše gde rade i šta čuvaju stao sam mirno - prijatna noć na poslu!

 I završnica. Park LEAP. Poslednji put kada sam tu prolazio, eee, kada beše to? Radnice u zelenom pravile su leje iz kojih su eto iznikle predivne lale. Nederland!

Bio je to ujedno i početak kraja moje šetnje. Gore, prema Basarskom kamenu ništa se nije videlo. Kladim se da pada sneg u Gornjem Visoku. Biće posla za Jeska i njegove "komandose"! Kada sam ulazio u moju ulicu "mlade penzionerke" krenule su "na kvarnjaka" u drugi krug. Odakle znaju organi javnog reda i mira u kom su krugu?  

   U ulici, u komšijskom dvorištu, rascvetala se trešnja. To me uvek asocira da ispričm nešto što se ranije nije smelo naglas. Dočekao me u dvorištu moj Maks, pokisao, ali, veran pas, dočekao  gazdu, onako, kako me ispratio.

    Eto, bio je to moj prvi krug ovog "prolećno jesenjeg" dana. Sakupljao sam razloge za dobro raspoloženje. Jer ovi u tri poručuju da moramo da čuvamo duh i energiju. Ja čuvam!!! Vratio sam se za 22 minuta. Sve sam ispoštovao. Jedino što sam pokisao do druge jakne ispod!

Ali dobro, ko šeta zlo ne misli!