U Srbiji je danas u toku protestna akcija "Generalni štrajk", na poziv studenata koji blokiraju fakultete, tražeći odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

S obzirom da su među prosvetarima bila podeljena mišljenja, juče su u školama u Pirotu, kako gde, održavani skupovi zaposlenih na kojima se glasalo o tome da li će biti totalne obustave rada ili će se raditi 30 minuta.

Kako do svih direktora nismo mogli da stignemo, nismo ulazili detaljnije u informaciju ko radi, ko ne radi i ko skraćuje časove.

Grupa prosvetnih radnika koja organizuje protestne skupove subotom pozvala je danas prosvetne radnike, a naravno i ostale koji dele njihova mišljenja da u 10.45 budu kod već popularnog "znaka Pirot".

Ne znam zašto, pretpostavljam, prosvetari i dalje izbegavaju da govore.

Đaci to prihvataju. Nema straha. U tome je i dalje razlika između jednih i drugih. Ili, bolje, neki od učenika.

Javio se, gle čuda, jedan profesor. Hrabriji od ostalih ili...

Evo i kolona, bilo ih je više nego u poslednje vreme, krenula je trotoarom prema Gimnaziji. Mesto sastanka sa učenicima i profesorima iz ove Škole.

Ispred Gimnazije zaustavila se kolona. Trube, vuvuzele, pištaljke. Svi zajedno, učenici, profesori, roditelji...

Neko se pitao zašto je kapija Gimnazije zaključana. Zamandaljena su i teška gimnazijska vrata.

Pitao sam profesore. Neki su s čuđenjem odgovorali, neki nisu verovali, a nekima je pao na pamet generalni štrajk.

Zatim su učenici objavili petnaest minuta tišine, čutanja. U rukama su držali crvene papire sa ispisanim imenima tragično preminulih osoba.

Nešto kasnije, iznenadila me informacija o kojoj se ćutalo. Kako su mi rekli doslovce - "dogovorili smo se za potpunu obustavu"! Nisam saznao ni ko se dogovorio, na kakvom skupu, koliko prisutnih. Utoliko pre mi je bilo nekako normalno što sam sa sagovornicima komentarisao zamandaljena vrata elitne škole! Izvinio sam se. Mada, neko odgovoran u Školi bio je dužan da na vratima, na kapiji, na zidu napiše samo dve reči:

GENERALNI ŠTRAJK.

Vredni domaćini, učenici i profesori pripremili su, kakav je red za goste, slane i slatke đakonije.

Učenički duh, ideje i ovog puta skrenule su pažnju. Pripremljen je veliki karton na kojem su napisane, takođe, dve reči:

ŠIRIMO LJUBAV.

Neko iz neformalne grupe prosvetnih radnika pozvao je sve na šetnju do zgrade bivšeg Doma Vojske (multifunkcionalni centar) gde se nalazi Narodna biblioteka, da pozdrave bibliotekare koji svakog petka od 13-14 sati prekidaju rad, odajući poštu poginulima, podržavajući studente i prosvetne radnike.

P.S.

Na kraju, nekoliko maturanata mi je prišlo rekavši:

"Ogorčeni smo mi, naši roditelji i profesori tekstom koji su objavile Pirotske vesti. Naša dilema je da li je ovo pisao neko od novinara, jer su to gadosti koje je mogao da napiše samo neko ko je mrzitelj. Novinari, valjda, nisu takvi."

Pokazali su papir na kojem su napisali: