Aprilsko veče, 21. dan. Možda malo svežije nego što su obično večeri u ovo doba godine. Na trgovima u kafićima sve više ljudi. Na klupama u oba parka sede stariji ljudi. Mladji, naravno, šetaju... Čeka se tišina!! Konačno!

Na Belom trgu, koji je s Hotelom Ana lux odavao utisak da smo negde u nekom evropskom gradu, šum fontane nekako se ulivao u miris tek zasadjenog cveća . Svetiljke su davale poseban ton svemu.

Ispred kafića sve više mladih ljudi . Ta atmosfera podsetila me na onaj ambijent u grčkim gradovima na moru.

I meni, kao i svima, bio je potreban ovaj mir, posle svega što smo se naslušali i videli. Konačno će zaćutati, a narod, narod neka kaže svoje...

Rekoh, bio je potreban mir i neke druge, sasvim druge prolećne teme.

Približavajući se Crvenom trgu čuo sam zvuke gitare. Prvo mi je palo na um da dopire sa onih štandova što su se smučili ljudima. Kako sam bio bliži , zvuci su postajali sve umiljatiji, prijatniji. Tamo ispred apoteke , kao u Knez Mihajlovoj, zašto ne reći i to – ON, gitara, mali zvučnik, mikseta, kofer od gitare na asfaltu, kutija s papirnatim novčanicama.

Zastao sam, uživao u muzici osećajući da mi se raspoloženje menja , da sam nekako opušteniji , srećan što se predamnom dogadja nešto lepo, tu u mom gradu, na našem Trgu. Nisam mogao da se oduprem želji da razgovaram sa tim momkom. Dočekao sam trenutak kada je nešto ,,čačkao,, na mikseti, prišao sam i razgovor je krenuo...

Na rastanku predložio sam Santanu, naravno.Prihvatio je! Crvenim trgom odjekivali su predivni zvuci. Rekao bih kao prkos ispoljenoj mržnji, povišenim tonovima i svakojakim porukama. Melem za dušu...

Da, mogao sam i želeo da zasednem na neku od klupa i uživam. Neki su prilazili, ostavljali po neku novčanicu, zastajali i nastavljali šetnju.

Dok sam odlazio, Ivan i Santana prkosili su tišini koja će uskoro! Konačno i dobro je tako... da se vratimo običnim , svakodnevnim stvarima i radujemo ovom momku i svima onima koji će kroz ulice i trgove ovog grada, Kejom, pred Nišave, parkovima širiti dobru energiju, ljubav , poštenje i poštovanje...

Dosta nam je grubosti, svega i svačega. Nama su potrebni. Ivan, Santana, i svi dobronamerni, da i osmeh, naravno!