Društvo za zaštitu životne sredine „Stara planina“ iz Pirota sprovodi projekat „Mladi – lokalni zaštitnici građana i čuvari prirode“. Projekat se realizuje sredstvima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

Ima li nadoknade štete za bespravno posečenu šumu?

Bespravna seča šuma ne predstavlja samo ekonomski gubitak za vlasnika, već ostavlja i dugoročne posledice po životnu sredinu i celokupno društvo jer se stabla iz šume uklanjaju nekontrolisano i neplanski. Prema istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), krivično delo šumska krađa ubedljivo je najčešće u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine.

Broj osoba protiv kojih su podnete krivične prijave se za 10 godina gotovo udvostručio, od 1.314 u 2007. godini do 2.007 prijavljenih u 2016. godini. Svake godine prosečno oko 450 osoba bude osuđeno zbog krađe šuma, ali većinom je reč o uslovnim presudama.

Podaci ukazuju na to da se u odnosu na državne šume, mnogo više krade iz privatnih, onih u vlasništvu seljaka koji ne mogu da ih čuvaju ili potomaka koji su se preselili u gradove i ostavili šume bez ikakvog nadzora.  

Najviše šume iz gazdinstava Javnog preduzeća "Srbijašume" se ukrade na jugu Srbije, na teritoriji Kuršumlije, Leskovca i Boljevca. Među mestima sa najviše bespravne seče su još i Vranje, Raška, Loznica, Ivanjica, Užice i Kragujevac.

Kakva je situacija u Pirotu? Društvo za zaštitu životne sredine „Stara planina“ poziva građane kojima je šuma posečena da nam se jave. Želimo da čujemo od građana da li su završili započete postupke i da li su nadoknadili štetu koja im je naneta?

Javite nam se na mejl drustvostaraplanina@gmail.com ili na telefon 060 0193967.

Na prelazu između XVIII i XIX veka, Srbija je bila skoro 80% pod šumom, prema mnogim izvorima najšumovitija zemlja na Balkanu. Danas se pod šumom u Srbiji nalazi manje od 30%.

Možemo li zajedno učiniti nešto da situaciju promenimo?