Prisjanci zovu kada dođu u grad. U selu nema mreže, fiksni telefoni se retko koriste.

Sinoć ponovo zovu Nikola, Mića, Zoran. Svinje ponovo "okupirale" selo!

- Zovi Ivana, kmeta, on je juče imao slike!

Čuo sam kmeta sinoć kasno. Na fiksni, naravno!

Sutra idem u grad. Šaljem ti slike. Ako stignem, "če se vidimo"!

Slike su stigle oko 10 sati. Iva je, znači, stigao.

Čuli smo se pre jedan.

- Hajde, čekam te!

Ne može, žurim. Uz Božurato led, kad stegne, ne mož se ukačimo! Slnce još!

Svuda sam bio. U "mesne zajednice", u Veterinarsku. Mi više ne možemo da izdržimo. Sve su raskopale. Za groblje tužno. Spomenici oboreni. Nekolko dana ih nemaše!

I šta rekoše, kmete, da li ima nešto novo?

Obećali su ponovo. Sve što može. Samo da čekamo, da ne "nadizamo", kako rekoše!

Žurio je Iva. Našao sam ga "u novomalsko", kupuje nešto. Poledica, kad zađe sunce, teško!

I ovo naše i danas, po ko zna koji put, evo neka se zna!

Gde li je problem? Da li zbog vremena gazda nije mogao gore na Božurato? Svinje ponovo krenule po hranu. Neobična situacija, rekao bih nezabeležena. Kako izgleda drugima?

Zamislite.

Svinje ponovo napale selo! Dvadeset prvi vek!