Svaka peta kuća i svaki šesti poslovni prostor u Srbiji nisu oporezovani. Povećanjem stepena naplate dažbina na imovinu opštine bi odagnale strah od poreske reforme i smanjenja prihoda, koji će uslediti zbog umanjenja poreza na zarade i prekomponovanja lokalnih i republičkih prihoda, tvrde stručnjaci.

Svetska banka u nedavno objavljenom izveštaju o finansijama i rashodima lokalnih samouprava kao jednu od mera za povećanje prihoda vidi u naplati poreza na imovinu. Kao primer loše naplate ona navodi Aranđelovac u kojem ima 21.000 registrovanih potrošača struje, a samo 9.500 domaćinstava plaća porez na imovinu. Stoga, lokalnim samoupravama predlaže da upotrebe podatke javnih preduzeća u cilju proširenja broja poreskih obveznika.

Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ će u saradnji sa švajcarskom vladom, uspostaviti stimulativni fond bespovratnih donatorskih sredstava za opštine koje poboljšaju svoje uspehe u korišćenju sopstvenih poreskih izvora. Obezbeđen je bespovratni milion švajcarskih franaka za te svrhe. Glavni kriterijum biće poboljšanje naplate poreza na imovinu. – Dobijeni novac gradovi i opštine moći će da iskoriste za šta god misle da im je najpotrebnije, osim da potroše na zarade i bonuse. A građani kao poreski obveznici koji redovno izmiruju svoje obaveze imaće puno pravo da kontrolišu lokalnu vlast i pitaju kuda odlazi njihov novac.

Jagoda Šnele, načelnica Odeljenja za privredu i finansije kaže da je naša lokalna samouprava pre par godina pristupila ovom projektu, kada je sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje angažovano 50 lica na poslovima evidencije nepokretnosti na području opštine.