Pre neki dan su u Pirotu, po sedmi put, održani protesti prosvetnih radnika. Nekako se to, makar u Pirotu, karakterisalo i objašnjavalo na različite načine. Prosvetni radnici, grupa njih, lični novac su sakupljali da plate sve troškove. Bilo je komentara da su opozicioni odbornici dolazili petkom u 11.52 na trg, ali da nisu pokazali neku posebnu želju da, bez obzira na organizatore, da doprinesu većem broju građana. Štaviše, nastojali su da uvek budu u centru pažnje.

Njihova stvar, naravno.

U subotu su prosvetari odlučili da pozovu grupu studenata iz Niša i time, na konkretan način, pokažu svoj pristup događajima u Srbiji.

Da li opozicioni odbornici ni tada nisu pokazali neku spremnost da nekom idejom doprinesu većem broju prisutnih, podrže proteste i pozovu građane?

Možda su dobili takve instrukcije?! Čak je došlo do međusobne rasprave, očigledno dve struje.

Ovaj uvod u nešto drugačije napisao sam, jer su svima na protestu, kako se ono kaže "očitali lekciju" studenti sa Niškog univerziteta.

Njihove poruke, pre svih Anđele Jeremić i pismo pirotskih studenata u Nišu i tranaprenti koje su nosili, u svemu su bili posebni.

E, to posebno, bio je pravi izazov da ih pozovem u Redakciju na razgovor.

Pre nego ih čujete, želim da saopštim još nešto!

Kako ono beše: "davno pamtim". Znam sve proteste. I one u Titovo vreme i sve kasnije. Tada je sve bilo pod onim "Studenti su ustali". Iskreno bili su to, ipak, politički protesti.

Kada budete odslušali Anđelu i Milicu, biće vam, verujem, jasnije šta se događa u Srbiji.

- Zašto su studenti blokirali fakultete?

- Zašto su zaustavili život?

- Zašto nijednom reči nisu zadirali u politiku?

- Zašto nisu pominjali imena ljudi iz vlasti?

- Zašto nisu hvalili ili kudili opozicione lidere?

Ovi mladi ljudi su, kao niko do sada, zadrli u suštinu života. Jednostavno, njihove poruke, sve do jedne, dotiču promenu uslova života, promenu sistema, slobodu govora, misli, jedinstvo svega što će doprineti da se živi normalno, da nema straha, da nema podele među ljudima u onom smislu da privilegovani imaju sva prava.

Slobodno mogu da kažem - da traže Srbiju pravde, istine, poštovanja svega vrednog.

Evo razgovora. Iskreno, u svakoj reči, saopštenoj misli, kod ove dece čuo sam nešto što se decenijama provlačilo kroz naše živote, ali da niko do sada o tome nije želeo da govori ili da se bori.

Blokada fakulteta je, u stvari, simbol blokada dosadašnjeg načina života i promena suštine, kako bi se konačno ostvarilo sve ono što su studirajući učili na fakultetu.

Sloboda govora, misli... osnovni principi demokratije!

Ovo je praktično-životna nastava njihovog teoretskog znanja.

Anđela Jeremić i Milica Marković su apsolventi na Filozofskom fakultetu, departman za komunikologiju i novinarstvo.

Anđela je nedavno bila gost u emisiji Utisak nedelje, novinara Olje Bećković.

Drugi deo Presinga objavićemo sutra, u utorak, 21. januara!