Evo, priznajem, moj rođeni brat je "krivac". "Zloupotrebio" je rodbinske "veze" i konačno uspeo!

Zove me on nekoliko dana "'ajde, bre, reporteru, "pojuri" ih da uklone ona "jezera" na Golemom mostu"!

Sinoć zove ponovo, ali mi ovog puta šalje sliku.

I dobro, brat je brat (doduše veoma često sam, vraćajući se s posla, "teško savladavao" ove lokve vode). Obećao sam da ću već sutra (subota) da zovem.

Dobro, ovo je "uvod", mada, moglo je i bez toga!

Elem, krenem danas na "turu"! Zastanem nem i tačno u 12.03 pozovem Bobana Tolića, direktora Komunalca.

Bilo mi je malo neprijatno, subota je, ali dobro, "pirotski interes".

Rekoh ja celu "priču" i nastavih. Pravo na Golemi mos'.

I krenem ja u gužvu na mostu. Ljudi se guraju, neki gaze, drugi čekaju u redu...

Nije prošlo ni desetak minuta, okrenem se ja, direktor odmah rešio problem, stiže dečko u narandžastom.

Vratim se ja i tijabarskom stranom Keja nastavim turu.

Svratio sam kod Kengura gde brat ima "penzionerske plenume" i gde je uvek u glasanju u manjini, jer se okupljeni "građani" ne daju štiteći lik i delo, stalno "glasajući" za najbolje, jer većina ne može da im zaboravi šta su sve učinili za njihovo dobro.

"Zahvalio" sam bratu, proćaskao sam sa Banetom, pitali smo se za zdravlje, popio sam topli nes i krenuo.

Pogađate, kameru sam ponovo uključio na Golemom mostu.

I tako, zadovoljan krenuo sam na subotnji ručak.

Eto, vidite - kad su građani odgovorni, direktor razume problem i reaguje "u minut", a novinar sačeka pravi trenutak i opravda postojanje medija koji radi za dobro Piroćanaca - ovakve stvari se mogu rešiti.