Mi se danas osećamo dobro! Živimo! Radimo, mislimo, borimo se, dakle – postojimo !

   Pomalo uplašeno, više ponosno, pomalo strahujemo, više se nadamo !

    Prolazili smo kroz trnje, ubirali cvetove iz pirotske bašte, slušali poruke različitog sadržaja, branili se od niskih udaraca, napada s ledja, dobijali vaša pisma u kojima ste nas hrabrili, da naravno, kada smo zasluživali I kritikovali!

  Sećanje na 15 godina sadrži u sebi mnogo, mnogo pirotskih dogadjaja. Ako ste raspoloženi da listate,  “igrajte igru” na Portalu, tamo od 2012. godine. Sve je tamo. Čitava istorija ovog grada u proteklih deset godina.

 Najpre Sport plus, potom Plus radio i sada Naxi Plus radio , danas puni tu petnaestu godinu.

I tamo , na hiljadama snimaka smeštena je sudbina ovog grada, naših ljudi.

   Mediji zato postoje. Da budu istiniti hroničari života u jednoj sredini, da govore I pišu samo istinu, da  budu tamo gde se gradilo, učilo, igralo, uredjivalo, rukovodilo.

 Zamislite kako bi sve to izgledalo da nismo bili akteri, da nismo bili verni prenosioci , da smo drhtali, da smo samo držali mikrofone I dozvoljavali da drugi misle vašom glavom.

   Život se nekako usložnio prošle I u ovih nepunih devet meseci ove godine.

    Mnogima je korona bila razlog za odlaganja, za neispunjena obećanja. Mi smo I tada, radeći od kuće, ali I na licu mesta radili svoje.

 Sve smo vam rekli. O stanju u Bolnici, Domu zdravlja.

  Sve smo vam tada govorili I o svinjskoj kugi, o poplavama, o tragediji kada je malena izgubila život, kada je godinu dana stariji Masher izgubio život...

 Ma da ne nabrajam.

   U nekom trenutku, kada je na mnogim mestima uhvatio sumrak, kada su neki bolje funkcionisali tamo, vi ste u nama pronašli prijatelja. Kako neko reče, negde u daljini videli ste svetlo I okrenuli se nama !

    Bilo je svega. Taj štrajk  gladju bio je poslednji urlik , bunt protiv nepravednih,  te tužbe izašle iz jedne te iste kuhinje , bile su napad na profesionalni rad, na demokratska ustrojstva. Na ovaj zanat!

...........................................................................................

Danas je  naš dan, nije DIVAN kao u pesmi, ali je, naravno trenutak kada smo zaokružili jedan deo života  I kada ćemo se okrenuti dalje!

   To što je prošlo, ostaje na trakama, kasetama, u folderima.

 Nama je važan ovaj novi početak!

 Brojaćemo, minute, sate, u našem poslu I sekunde I koračati. 

  Koračaćemo podignute glave, pogledom u svako sutra!

 Dok mi budemo  živeli da bi radili, stizaće neka nova deca, neke nove generacije, o kojima ćemo , takodje, presrećni, pisati I pričati isto!

Ovo je naš grad, ovo su naši ljudi I mi, verujte svi mi pod ovim krovom ( za sada ) radićemo zbog vas!

 Kakav bi to život bio kada ne bi bilo istine I pravde, poštenja I poštovanja !  PIROĆANCI, SREĆNA  V(N)AM 15.GODINA

I hvala vam, ako nam verujete !

 Ana, Andrija, Iva, Bilja, Sonja, Ivana, Milan, Zoran, Nikola i Neša !