Agonija duga 22 dana je prošla. Prošla, kada su u pitanju osnovni tehnički detalji.

Teretni vozovi ponovo prolaze, dozvoljena maksimalna brzina je 20 km, železnički saobraćaj se odvija. Po 4-5 vozova najmanje  dnevno prođe ovom prugom.

Cisterne iz Dimitrovgrada su odvezene u Smederevo na kontrolu, a potom u Azotaru Šabac.

Cisterne, one četiri pale, nalaze se i dalje na stanici Staničenje. Ona koja je pukla i dalje curi, ali neznatno. Kažu ljudi da se oseća miris tokom noći. Procene su da u toj cisterni ima još 6-7 tona amonijka. Možda i manje.

   Očekivali smo da neko od stručnih lica objasni narodu, šta se ustvari dogodilo.

   Ono što sam saznao kazaću vam. Smatram sigurnim.

-Cisterne imaju okrugli oblik da bi amortizovale udarac prilikom pada, već ako je pad jači, da se bukvalno ,,valjaju"

- Na krivini gde se dogodio incident, kompozicija se kretala brzinom od 30 km. Dozvoljenom.

- Cisterne koje su isklizale bile su u sredini. Od 21, bile su u koloni 10. 11.12.13.

- Pale su sve četiri.

- Cisterna broj 13 je prilikom pada pukla na ovom mestu.

- Amonijak je probio pod pritiskom od 7 bara

-Prva koncentracija amonijaka koja je isparila bila je veoma jaka i ona je opasna u rasponu od jednog kilometra. Kasnije se razblažio s vazduhom!

-Dok je cisterna bila u padu i na zemlji, u cisterni se amonijak uzburkava i pritisak je veći. Kada se cisterna umirila količina amonijaka bila je manja.

Po pozivu, hitno, došla je vatrogasna ekipa i reagovala tako da je na razdaljini ispred cisterne stvorila vodenu zavesu. Amonijak i voda stvorili su jedinjenje Amonijum hlorid. Profesorka hemije u pirotskoj Gimnaziji Brankica Savić to objašnjava ovako. Nije želela pred kameru.

Dakle amonijum hidroksid je stvarao gustu maglu, koja se podizala i pokrivala nadvožnjak i most na starom putu. Automobili koji su se zatekli uvulačili su amonijak kroz sisteme za ventilaciju. Kada čovek udahne amonijak, brzo se troši kiseonik u plućima.

  Kako kaže profesorka, amonijum hidroksid je slabiji od amonijaka, ali je zato  stvorio maglu , mrak gde se ništa nije videlo. Ljudi koji su se tamo zatekli udisali su, kako ko, jači ili slabiji procenat amonijaka.

   Najteži deo incidenta trajao je 10-15 minuta, prema rečima očevidaca.

 Vetar koji je duvao iz pravca Sopota (Bugarske)  takodje je ugrožavao ljude koji su se zatekli na Koridoru i starom putu za Niš. Manje je problema bilo na knjaževačkom putu.

Količina amonijaka koja je isparavala smanjivala se tako što se cisterna ledila spolja i polako zatvarala otvor koji je padom izazvan, ispod onog kruga.

 Taj krug služi, kao ulaz za radnike koji ulaze u praznu cisternu da bi je iznutra prali!

  Evo teksta koji je objavio list Danas

Profesor Hemijskog fakulteta objašnjava zašto je amonijak teže ukloniti iz vode nego iz vazduha  LINK

………………………………………………………………

I na kraju, saznajemo da se cisterne na Staničenju ipak, istaču. Za tri, koje su ostale čitave, neće biti, prema proceni, problema.

Cisterna koja je pala, u kojoj ima odredjena količina amonijaka će se takodje istakati. Prilikom ranijih pokušaja istakanja, pre podizanja, ledila su se creva preko kojih je trebalo da se amonijak istače u auto cisterne.

Kako će se ovaj posao završiti videćemo. Cisterna br.13 je skoro bez pritiska. Koristiće se slobodni pad. Otvori za pretakanje nalaze se ispod, na dnu cisterne!