Na današnji dan pre 30 godina nemirno srce večitog tragača za neobičnim, posebnim, prepunim duha i duše, neoprostivom nepravdom života prestalo je da se igra! Leptir je svio svoja krila, sakrio se u neke svoje prostore, ostavivši sve one koji su ga nosili u svom osmehu, siromašne za lepotu, trajanje predivnih, nezaboravnih trenutaka ispunjenih pesmom, šalom. Njegov glas i pesma ostaju do večnosti, njegovi nemiri ispunjavaju sećanja, životni nemirko nastavio je da sakriven igra svoju, leptirovu igru u svakom od nas.

Pirot je davne 1985. godine živeo drugačijim životom. Neša, Gaja, Sale i Draško, na krilima leptira sleteli su da u sivomaslinastoj uniformi odživce deo svoje mladosti. "Poslednja igra leptira" obučena u vojničke šinjele, s sivomaslinastim kravatama i i odelima, postala je neodvojiv i deo života mladih u ovom gradu. Neša je nehajno ušao u svetove ljudi, u njihove duše i postao njihov prijatelj. Kao da su se godinama znali.

Kada je na ovaj dan, Leptir dodirnuo svoju zvezdu, ostao je muk, neverica i tuga. Svuda, u svakom gradu gde su "Leptiri" ulazili u srca ljudi. I Pirot je ostao tužan, pred istinom da je Neša leptir zauvek otišao!

Preuzeto sa sajta: www.presstiz.rs