Uvek sam u tim nepogodama, sretao ljude koji su doživeli teške trenutke, pretrpeli velike štete. Kada odete kod njih, kada im vidite ruke kako drhte, kako sakrivaju suze, uznemireni, shvatite da u životu uvek postoje ti ljudi koje nevolje nikako ne prolaze.

Moj poznanik Paja video me pored nabujale reke, predložio da krenem za njim.

Ko je projektovao ove uličice da se dva automobila ne mogu da  mimoiđu, da je biciklistima izazov da prođu.

 Sećam se da sam one 1988. godine, 26. i 27. juna, kada je Pirot na sličan način bio pod vodom, bio baš ovde.

I večeras sam ih zatekao dok su čistili dvorišta, ispred ulaza u kuće nagomilano ogrevno drvo, sve ono što je moglo da se spasi.

U podrume se nije moglo.  Užasno!

Voda !

 Priče su bile teške, uznemirujuće.

    Za kraj, uz pozdrav, šta sam drugo mogao da im kažem, da ću ujutru zvati gradonačelnika, zamenika, Bobana Tolića, Zorana Nikolića, da pomognu,  da pošalju ljude da se isprazne podrumi.

     Unutra je ostalo sve ono što su od usta odvajali i čuvali. Zimnica, brašno, šećer…

Eto, da zamolim sve vas, ako imate pumpe, creva, zovite nas, 320-421, 320-422, 063320509. Javite se, da pomognemo ovim ljudima.

Crpne pumpe, creva i želja, i vaša i naša, da im bar malo smanjimo muku.

Kakav dan!

Kakvo veče !!