Osvajanje Stare planine! Ovaj poduhvat postaje sve interesantniji za mnoge. Brojni su načini. Neko pešači, vozi bickl, koriste se različita prevozna sredstva. Destionacije sdu takodje različite. Vladikine ploče, Tupavica, Široke Luke, planinska sela.

Mi smo u nedelju krenuli ka Staroj planini sa ciljem da obidjemo kampere u Dojkincima. Na putu za ovo selo, svratili smo, naravno kod Tome u restoran, koji deluje usamljeno, odiše životom. Sve ostalo je prazno. Moderan Vizitorski centar, zatvoren, sećam se pompeznog otvaranja!!! Preko reke nekadašnje Odmaralite služi kao istorijski spomenik. Vlasnik Savez boraca! Dolaze četvrtog iili sedmog jula, donesu vence, održe govore, nešto pojedu i popiju, stave ključ u bravu i odu...

Vlasnike vikendica nismo računali. Oni su kao kod svoje kuće i Staru planinu doživljavaju domaćinski.

Posle pastrmke na žaru i kvalitetnog roštilja, uz izutetan sir kao meze i domaću, u "Čiča Tominoj kolibi" nismo mogli a da ne nastavimo do ribjnaka. Naša tema bila je, koliko koristimo blagodeti Stare planine da nešto zaradimo. Ribnjak "krcat" najboljom pastrmkom na Svetu. I ne samo PASTRMKA!!!

Na ribnjaku radi Čovek čija priča sliči hiljadama drugih. Radio u Pirotu, izgubio posao, propao Kartaljević, otac i majka stari, žive na selu, u Dojkincima, a on sa suprugom u Pirotu. Posao je našao nadomak svog sela. I radi dobro, pošteno zaradjuje hleb. Na svojoj, po rodjenju, Staroj planini:

Nismo nastavili da osvajamo Staru planinu. Nismo išli do Širokih luka, nismo videli Vrelo, niti se peli šumovitim predelima. Ostavili smo to za drugi put, ali smo poneli isti utisak kao i posle ranijih ,,osvajanja,,!

Ma koliko nas došlo malo nas je. Stara planina i dalje deluje usamljeno. A mi, šta čekamo! Njeno bogatstvo prirode može da pokrene život, da smanji broj onih koji "zuje" po hodnicima "Zavoda za zapošljavanje". Da, može, ali svi oni kao i naš sagovornik kažu uglas, treba stvoriti uslove. Država gazduje Parkom prirode i ćuti. Sve podseća na ono “ni kost...”!