Ovo je video materijal koji danas nisam stigao da vam pošaljem.

 Posle Božićnog defilea velikih kamiona čiji su vlasnici naši sugradjani, planirao sam da krenem do mosta na Nišavi, tamo gde sam našao beživotno telo turskog državljanina.

 Zamolio sam mladića koji je dronom snimao defile, da skoknemo starim putem Pirot - Niš, do mesta gde pored puta može da snimi cisterne. Bilo je to vreme kada je pomerana custerna 14.

Negde oko 11.30h. Valjda.

Mladić je ostao, a ja sam nastavio do mesta gde sam i ranije parkirao "žućka". 

Nigde nikoga!

Sišao sam onom stazom kao i ranija dva tri puta. Tamo gde sam našao turskog državljanina.

Ono što sam znao i najavio, radni voz iz Staničenja bio je na pruzi ispod nadvožnjaka. Imao sam novu masku. Poklonili su mi!

Nastavio sam. Prugom nisam mogao. Želeo sam napred do uzvišenja, mada se od granja cisterne nisu videle.

 Ok. Okrenuo sam se. Da, to je ona ekipa kod Kružnog toka što je stajala.

Policajac je krenuo u "lov" ali je malo zakasnio. Na parkingu nije bilo nikog kada sam stigao.

Vratio sam se. Usput sam mu pokazivao mesto tragedije. Rekao mi je da me zna i da prati.

Otišao je u auto, mada sam ga zamolio da mi pomogne da okrenem nasred kolovoza.

Nekoliko minuta sam okrenuo za njim. Proveravao sam snimke u kolima i čistio trenerku od trnja!

 Mladić me čekao po dogovoru. Kad tamo ovaj momak.

Potpuno drugačijeg raspoloženja. Strog.

Mladić je ostavio kola kod onih kamiona tu kod starog Buvljaka.

Lična karta tamo.

I tada, kao da su na putu zaustavljena, oprosti mi Bože, dva teška prestupnika.

Stugla su pojačanja.

Dvoja kola. Njih četvoro. Jedna dama se baš uživila u svoj posao.

Mladić je ubačen u policijsko auto, ja ispred, policijsko vozilo iza mene, pravo u Policiju u Jevrejskoj.

12h otprilike.

Čekamo inspektora. Dama me isteruje iz hodnika gde ima stolica, da ne sedim pored mladića.

Ona pored njega.

Sa mnom napolju drugi momak.

Samo lisice nismo imali.

Propao sam u zemlju od stida. Dolaze neki policajci, znaju me.

Srećan praznik. Odgovaraju mi uz začudjen osmeh.

Ovako sam vidjao tu u dvorištu migrante, ili nekada turske porodice, majke sa bebama koje plaču.

Stigao je inspektor. Korektan mladić. 

Kratak razgovor koji je neko stalno prekidao.

Imao sam utisak da ... Neću da kažem.

Podjite sa mnom.

Civilno policijsko auto, moj mladi prijatelj, policajac i inspektor napred, meni su dozvolili da vozim "zućka"!

Još u Policiji pozivi, čeka se moj materijal sa terena. Nemam vremena.

To je ovo gore.

Ćerka u panici zove na 5 minuta.

 Misle da sam kod cisterni.

Otišli smo u zgradu bivše Beogradske banke.

Dugo. Bilo je oko pola dva.

U kolima sam imao slučajno pronadjenu ličnu kartu koju sam izgubio i izvadio novu. Bila je kod Bilje zbog banke, znate ono da se nesto učita. Donela je pre odlaska u ONU ZGRADU POLICIJE.

Obično mi niko u Pirotu ne traži ličnu kartu. Ovom momku tamo na putu pokazao sam saobraćajnu i vozačku i Press karticu. Nije bilo dovoljno.

.....

Sve je trajalo. Inspektor je pažljivo kucao.

Ja NP od majke Zorice, ul.DT br 3, novinar 150 godina...

Završili smo u 15.30.

Božićni ručak kod prijatelja Mirjane i Slavoljuba zakazan je za 14h.

Nisu me čekali.

Sve ostalo ima u zapisniku.

Dežurni tužilac oduzela je mladiću dron.

Ne znam zašto!

Kao što ne znam zašto smo od 12h do 15.30 bili pod kontrolom policijskih organa.

 Bio sam na službenom zadatku. Nemam imunitet, ali imam obavezu da radim posao od društvenog interesa što činim 44 godine i nikada ovo nisam doživeo.

Čujem da su neki momci "ribani" što me nisu videli i zaustavili kada sam našao Turčina!

Nije valjda to bio razlog.

Čak i večeras u 18h na Stanici!