"Život je nekad siv, nekad žut..."

   Ovih dana u želji da vam o svemu pišemo na jedini mogući, istinit način, dodirujući često i “osinjake”, sudaramo se sa mnogo čime.

   Ne smemo bojiti život nijansama koje nisu, mada bismo želeli da svi prolećni dani budu kao ovaj danas i još lepši.

  Dosta nam je zime, kiše, snega u planini...

  ......................................................................

 Zašto ovaj uvod!?

  Maločas smo poslali otvoreni mejl, direktoru Bolnice. Pored drugih pitanja, zašli smo i u jedan surovo istinit deo života.

 Korona je, borimo se kako ko, i u toj borbi neki su izgubili život. Pre neki dan, digresija, kaže mi prijatelj “Ej, godinu dana  Mackanu od njegove smrti. Bio je prvi koga je korona ubila...”

    Bilo mi je teško, dobar, sposoban čovek.

....................................................................

    Da li samo zbog tog prokletog virusa ili straha da nas je sve manje, dobio sam odobrenje od Dragana Stankovića, načelnika Gradske uprave i Zorice Živković, načelnice Odeljenja za opštu upravu, da zatražim informaciju o broju upisanih u knjige rodjenih i umrlih za 2019. i 2020. godinu.

 Smatrajući da podaci treba da budu originalni, skenirali smo i objavljujemo izvorno.

...............................................................................................

     Sve ovo, naravno, treba komentarisati. Populaciona politika, kako je zovu, je osetljiva tema. Time treba da se bave stručni, nadležni ljudi!

   Bilo kakva konstatacija, jedna reč o tome, bila bi veoma složena i izazivala reakcije.

 Verujem da je korona virus samo jedan od razloga, da postoje i drugi i da će se ovo društvo, da ćemo se svi mi, zamisliti nad tim.

   Poslednji je trenutak. 

    Da li polako nestajemo kao grad...