... Pomenuo sam sinoć, kada sam se vratio iz Tija Bare, ono da sakupljam godine kao sličice fudbalera i da mi sve više raste neka želja da na ovom Portalu ostane što više uspomena o nekim karakterističnim periodima u životu ovog grada.

   Elem, kada sam sinoć završio tekst, a Sonja montirala video materijale, uhvatila me neka griža savesti... 

................................................................

   Eeej, ja rodjeni Pazarac, na doživotnom radu u Tija Bari, u poslednje vreme, nekako sve više pokazujem detalje sa Nišave na ovoj tijabarskoj strani, pišem o Beg bašti, staza za hodanje mi je do Prvog maja, ili dole do Tigra, često snimam pijacu, Železničku stanicu, Školu ...

  Savest mi nije dala mira. Ej bre, rodjen si kod nekadašnje male pijace u Pazaru, tu je sad recepcija Hotela, detinjstvo i mladost proveo u najlepšoj i najpoznatijoj Novosadskoj ulici, a sada tako...

   Nikome ništa nisam rekao, prikrao se, pogledao na sat, u imam vremena i krenuo. Prešao "granicu" na Gazeli i vratio se u moj matični kraj. Napred Pazarci! Šalim se, Napred Piroćanci.

   Mrak već pao, odsjaji sunca iznad Sarlaha još su se primećivali. Prešao sam most i...

  Uživajte.  

Kod mosta "Gazela"

Lidl, restoran Gazela...

Kale

Beli trg

Kafići...

Crveni trg

Golemi most

   E , pošto sam se vratio posle devet, bilo mi je neprijatno da uznemiravam moje drage koleginice. Mejlom smo dogovorili da će Biljana da "napravi" ovu pazarsku šetnju, a da će Ivana ili Sonja, montirati video materijal.

    I evo. Biljana, Tijabarka,"Šulejka" kako je zovem, koja je inače po rodjenju "kasarinka" na ovakav način se odužila Pazarcima. Bila je ovo je svojevrsna, ajde, glup izraz "izložba", ili priča o gradu koji je prelep i kada  ćuti , u vreme kada se radja još jedno proleće, a ljudi strepe od Covida. Bio je petak, 24. april ...