Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) objavila je izveštaj o kvalitetu vazduha za 2022. godinu. Podaci iz Izveštaja (ceo izveštaj LINK) pokazuju da je u našem gradu, prošle godine, vazduh bio prekomerno zagađen.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je 2019. godine nove smernice za kvalitet vazduha sa nižim vrednostima za nekoliko zagađujućih materija u odnosu na smernice iz 2005. godine. Kriterijumi su znatno pooštreni, tako da je sada preporučena prosečna godišnja vrednost suspendovanih čestica PM2.5 duplo niža nego ranije i iznosi 5 µg/m³, dok su u slučaju azot-dioksida preporučene vrijednosti smanjene četiri puta i sada su 10 µg/m³. 

Zakon o zaštiti vazduha propisuje da se na teritoriji Republike Srbije kvalitet vazduha meri u tri zone. Isti zakon prema nivou zagađenosti određuje tri kategorije: prva kategorija – čist ili neznatno zagađen vazduh; druga kategorija – umereno zagađen i treća kategorija – prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu, koji objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine, pokazuje da su građani mnogih mesta širom države bili izloženi lošem kvalitetu vazduha.

Izveštaj takođe potvrđuje da su suspendovane čestice (PM2.5 i PM10) najrasprostranjenije zagađujuće materije i najčešći uzrok prekomernom zagađenu vazduha na teritoriji Republike Srbije. 

Ista situacija je i u Pirotu.

Naime prema izveštaju  najveće godišnje koncentracije suspendovanih  čestica PM2.5 zabeležene su u Novom Pazaru 43 µg/m3 i Užicu 41 µg/m3 , Valjevu 35 µg/m3 , Pančevu (Vojlovica) i Smederevu (Radinac) po 33 µg/m3 , Pirotu 31µg/m3 , Кraljevu i Beogradu (Veliki Crljeni i Lazarevac) po 30 µg/m3.

Dr Miloš Jovanović, stručnjak iz Zavoda za javno zdravlje Pirot analizira podatke iz izveštaja i otkriva koliko je prema zvaničnim podacima bio zagađen vazduh koji smo udisali prošle godine

Prema rečima dr Jovanovića glavni zagađivači jesu individualna ložišta i saobraćaj. Lokalna samouprava kroz različite programe i javne pozive u okviru unapređenja energetske efikasnosti pokušava da ublaži, na duži rok i reši problem zagađenja. S tim u vezi u toku je izrada Katastra individualnih ložišta kao prvi projekat takve vrste u Srbiji.