Šetajući juče popodne Kejom, promenio sam ,,stazu,, i svratio do Stadiona kraj Nišave. Uzgred, zastave i dalje vise onako, kako je bilo u nedelju. Ali, to sam video u prolazu i to me više ne interesuje. Sad su drugi na potezu.

Kako svuda pa i u Radničkom, novinare dele na “dobre” i “loše” odnosno , ,,poslušne” i one druge, to nisam video da su ove ,,krpe” zasmetale televizijama i još nekima koji... Možda ljudi smatraju da to tako treba.

Dok sam prilazio ,,Kavezu” gde je Slobodan Djošev trenirao sa kadetima, setio sam se kako je pokojni Zoran Djindjić govorio "znam da me nećete mnogo voleti, jer ću govoriti istinu, ali ćete morati da me poštujete"!!

Možda i zbog lične emocije, evo priznam javno, tek uživao sam odmarajući sam u tišini, gledajući trening jedne talentovane generacije. Na jednoj strani gde se nije navodnjavalo, Dragan Cvetković je radio sa grupom pionira i petlića, a na polovini terena, kadeti sa trenerom Djoševim, kombinacije i šuterski trening. Očigledno da iskusni stručnjak nije gledao u sat a i deca se zaigrala. Iako se hvatao sumrak i već padao mrak trening je i dalje trajao.

Nisam izmislio toplu vodu, ali, očigledno da je došlo vreme , da makar jedan teren, neka to bude i improvizovan o sa desetak stubova i jačih reflektora bude postavljen na jednom od pomoćnih terena. Uh, kako bi deca uživala!

Ako imam pravo, evo javno za ,,participativno budžetiranje” predlažem nešto poput ,,javne rasvete,, oko jednog od terena. A to bi za pirotsku decu mogli da urade i oni koji dobijaju grdne radove po gradu ili još neki drugi... Za njih zajedno nisu velike pare...!

Opet ja, dobar, loš, zao!!!