Na 28. ovogodišnji konkurs za najbolje književno ostvarenje autora mlađih od 35 godina koji svoje radove dostave na srpskom jeziku javilo se više od 90 autora iz svih krajeva Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i dijaspore sa oko 200 radova svih književnih žanrova (pesme, priče, eseji, dramski tekstovi, epigrami, aforizmi, međužanrovska ostvarenja) – čime je institucija konkursa jednog od najpopularnijih književnih festivala u zemlji još jedanput u potpunosti potvrđena.

Posle više konsultacija članovi žirija jednoglasno su odlučili da nagrada ,,Srpsko pero 2013.” pripadne Dimitriju Bukviću za priču ,,Pica”. U najužoj konkurenciji našle su se i pesme ,,Zašto odmah, zauvek i posle smrti ne umreš smrti” Đorđa Stojanovića i ,,U žurbi permanentno zapostavljam sebe” Danijele Bogojević , koje takođe, svaka na svoj način, poseduju izuzetno visok stepen književne ostvarenosti.

Za objavljivanje su predložene još sledeće pesme i priče: ,,San” Radoslava Tilgera, ,,O Ženo! Velika je vjera tvoja!” Milana Bogojevića , ,,O tišinama nikom” Andrije Stanulovića, ,,Sonet o njoj” Saše Mićkovića, ,,Moj ujak” Božidara Đurovića, ,,Program u koji sam dauploudovan ima grešku” Ognjena Petrovića i ,,Vile noćnice” Smiljke Jovanović.

Žiri je u svom zvaničnom saopštenju istakao “Za sve njih, kao i još nekolicinu koji nisu pomenuti, može se konstatovati da su već sada majstori književnog zanata, da prate savremene, ali i svevremene umetničke tokove i da poseduju zavidnu erudiciju – tako da za budućnost srpske literature na treba brinuti. Oni su već došli i stoje rame uz rame sa sadašnjim reprezentima. Treba samo još to i da potvrde, a mi smo uvereni da će se i to dogoditi!”

O tišinama nikom

Sa litice razuma tišinama zborim,

Sveti melanholik kad se uspem biću,

Prestadoh zemaljske pijune ja da dvorim,

Tišinom uživam u sopstvenom biću.

O tišini nikom.

Kradom, dušom zavirim u oko,

Sveta tromog, na izdisaju mrskog,

I pegavo mu jutro proričem, duboko,

Odbačeni knez, opaskom drskom.

Tišinu ni za šta.

Ne znaju silni za tišine prave,

Već strahove samo, uzavrele i neme,

Treptaji im brzi kada mrak osvane,

Dok krv im budi nemire sakrivene.

O tišini ni reči.

O tišinama nikom,

Tišine ni za šta,

O tišinama ni reči.