Opšta bolnica Pirot

Direktor

Dr Goran Petrović

  Samim tim što ovako kontaktiramo govori o Vašem odnosu prema našoj Medijskoj kući. Uostalom to nije ni prvi put, ni odnedavno. Datira od prošle godine, od marta i pandemije. Ali, neka bude zabeleženo!

 No, biće vremena da jednog dana sve rezimiramo. I mnogo toga što se dogadjalo tokom prošle godine, vaše stavove, način na koji ste selektirali sa kim ćete saradjivati.

  Tragedije koje su se dogodile u poslednjih mesec dana, smrt dve tek rodjene bebe, izazvao je ozbiljne reakcije.

   Juče sam u razgovoru sa mojim prijateljem koji ima kontakte sa Vašim lekarima, saznao za poruke koje su mi neki od lekara slali. Ima i uvredljivih.

 Interesantno, sve ovo vreme, od prošle godine, od pandemije do danas, naš Portal bio je “širom otvoren” za sve stavove zaposlenih u Bolnici.

    Doduše bilo ih je. Ipak, više kritičkih. Neki od lekara i osoblja, za koje smo čuli da Vi navodno “kontrolišete” (u šta ne verujemo) sve vreme nisu reagovali.

   Nisam uznemiren porukama iz Bolnice.

   To da će mi odrediti dijagnozu, do još nečeg... Iskreno se nadam da mi zdravstvena zaštita, ni meni ni najbližima, neće biti skoro potrebna.

 No, ajde neka to bude moja muka.

....................................................................................................

 Zašto vam pišem?

 Kada sam tražio Vaš stav o svemu, posle smrti bebe Miljane Zlatković, dobio sam odgovor koji sam očekivao.

Komisija radi!

  Smatram da je bilo neophodno da makar nešto kažete. Da čujemo da ste obišli Miljanu tog dana, da ste primili supruga, da ste se u Nišu interesovali o rezultatima obdukcije.

   Ovih dana, to mogu da potvrde sestre u Porodilištu i sestre na Ginekologiji, želeo sam da čujem dr Vladu Djurova načelnika i dr Aleksandra Djordjevića ginekologa.

    Svi odgovori iz Porodilišta bili su:

-Rade porodjaj ili zovite Ginekologiju, sa Ginekologije da su na porodjaju...

Ne ulazim u detalje.

 Imao sam moralnu obavezu da te ljude čujem. Da kažu šta se dogodilo. Da, eventualno, skinu sa sebe neprijatne poruke.

    Nisu želeli ili su zaista bili zauzeti.

   Poziv je otvoren.

    Dalje. U želji da se promeni trenutna atmosfera i nezadovoljstvo, da se umiri narod, a lekari i sestre vrate spokojnom radu, pozvao sam i ogranak Srpskog lekarskog društva, načelnike svih odeljenja, sindikate da se oglase.

   Da se uspostavi neophodno poverenje. Neophodno je!

 Niko se ne javlja. A Bolnica kažu bruji. A grad bruji!!!

 Ne razumem!

...........................................................................................................

     I još nešto na kraju!

     Shvatili smo ovih dana, po ko zna koji put, da je bolesnima potrebna briga, poverenje, poštovanje kada zbog lošeg zdravstvenog stanja budu primorani da leže u Bolnici. Niko nije tamo došao zato što je volja, već zato što mora.

  Došao je da se leči, da paze na njega, da ga neguju, hrabre, poštuju.

    Ne smemo da generalizujemo. Naravno da nisu svi isti. Naravno da je većina izuzetno poštovana od naših sugradjana, da se njihovo znanje poštuje, da su spasili mnoge živote.

 Medjutim, ovaj narod, (konačno im je puklo), traži savestan rad, znanje, poštovanje, urednost, traži da ispod Hipokratove zakletve stoje dobro obučeni, vredni, iskreni, plemeniti ljudi, uvek spremni da reaguju. Nema spavanja u trećoj smeni. Radnici Tajersa ne spavaju. Policija ne spava...

 Poštovani dr Petroviću,

 Ovaj mejl sam naslovio na Vašu adresu. Ovaj mejl je ustvari sažeto (ne) raspoloženje ovog naroda.

   Morate im odagnati strah, morate im vratiti poverenje i pozvati sve kolege, koje ćete ravnopravno doživljavati, da se oglase.

 Način na koji ćete to uraditi je odraz karaktera i ljudskih vrednosti svakoga od Vaših kolega. I Vaš, sigurno!

    Nije meni, nama, potrebno da me zovu osobe koje će plačnim glasom tražiti pomoć. Nisu nama potrebni stohiljaditi pregledi objava.

 Nestrpljivo, kao nekada čekamo izveštaje o uspešnim operacijama, novorodjenim bebama, mladim specijalizantima, obezbedjenim lekovima, ćebadima, posteljini, peškirima i papučama, koje ovaj narod neće morati da donosi od kuće.

  Dr Petroviću,

    Prenosimo poruke naših sugradjana!

Reakcije na objavu: "Dva izgubljena života. Dve porodične tragedije, a samo jedna poruka: Da se više ne dogodi"

Reakcije na objavu: "Još jedna ispovest! Nemanja i Milica Petrović izgubili su bebu u pirotskoj Bolnici 17. jula ove godine! Zašto direktor Goran Petrović i dalje ćuti?"

Reakcije na objavu: "Direktore, kažite zašto je i kako beba umrla?"

Reakcije na objavu: "Otvoreno pismo! Ministre Lončar, u Pirotu na porodjaju umiru bebe!"

    Javite nam da ste okupili sve lekare, svo medicinsko osoblje i da ste se pogledali u lice.

    Zbor. Sindikat. Otvoreni razgovori. Bez sujete i provokacija.

  Poslednji je trenutak.

   Odgovorio sam sinoć Vašem kolegi na Keju:

    Očekujem Vašu dijagnozu iz Bolnice. Baš sam zainteresovan šta ste zaključili.

 Ono što znam to je da smo objavljivali ISTINU, BOL, STREPNJU, TUGU...

 Ako to smatrate da sa mnom nešto nije u redu! Baš bih voleo da Vas čujemo!

 Napred!

 Ali, šta ćemo Hipokratov sledbeniku sa ova dva nedužna života i tužnim porodicama?

  Očekujemo Vas. Svi mi za koje smatrate da su nam potrebne dijagnoze.

  Nestrpljivo ih čekamo!

  Ako treba, ukoliko me puste, doći ću u Vaš kabinet, da mi je uručite!