Evo drugog dela raporta "sa žitnih polja"!  Da se malo poigram rečima. Nema šale, Olivera Gavrilović stručni saradnik, materiju toliko dobro zna, da čak i ja, koji, već sam "priznao" da zemlju imam u nekoliko saksija, mogu da se uključim u detaljan razgovor i, kako reče u jednom trenutku:

Vi idete u detalje i ja nastojim da kažem što više informacija.

Da priznam, malo je neuobičajen uvod, ali, kada je ovo tema i kada na licu mesta razgovaram sa stručnjacima za ratarstvo, vinogradarstvo... imam uvek pred sobom te vredne ljude, poljoprivrednike za koje smatram da posle rada u rudniku, da je ovo jedan od najtežih poslova. Dobar domaćin na selu koji hoće i spreman je da se ozbiljno bavi poljoprivredom ustaje pre svitanja i umoran, izboranih ruku, odlazi na počinak tamo po dubokom mraku.

Zbog toga svaka reč Olivere Gavrilović u ovom slučaju može da znači. Da li njemu, ako ima vreme da otvori Portal, ili naslednicima, za koje kažu da sve više slušaju nauku i dolaze u Poljoprivrednu stručnu službu.

Posle ovog malo drugačijeg uvoda, evo i razgovora.

Treća tema bio je kukuruz.

Kada smo krenuli, baš smo komentarisali ono iz najave da mnogo pitam i pominjem detalje. 

Eto, ništa ne rekosmo o normama setve.

Hajde, odmah!

U povratku komentarisali smo upravo ono -  težak posao poljoprivrednika. Na moju opasku da mahom stariji ljudi rade u selu, Olivera Gavrilović je pohvalila da u Stručnu službu sve češće dolaze mladi poljoprivrednici, što je zaista dobro.

Ima nade za pirotsku poljoprivredu, još da Bog pomogne i da se država češće "otvori" prema njima!